Sila Imaginacije

FUNKCIJA MOZGA

Svi delovi mozga su hemijski senzitivni, pa se mozak u medicini pokušava manipulisati medikamentima, kada čovekov način mišljenja nije u redu. Međutim to je moguće učiniti I hranom, jer se u hrani nalaze molekuli koji izvršavaju uticaj na mozak.

Mozak je osteljiv i na misli, jer i misli pokreću izvesne hemikalije kada dostignu određenu jačinu, a te hemikalije stimulišu telesne reakcije. Zato je uveden novi izraz vezan za funkciju mozga – NEUROPLASTICITET, što znači da vaš mozak  može da menja sam sebe.

Urađena su mnogbrojna istraživanja koliko je ljudski mozak promenjliv I prilagodljiv na sopstvene misli i razmišljanja. Do skoro se mislilo da je mozak jednostavnija struktura, da moždane ćelije odumiru I privode kraju život mozga, da je nemoguće starog ‘’psa’’ učiti nove trikove. Ipak sada znamo neke sasvim drugačije stvari.

Svoj um možemo promeniti u trenutku, ali za promenu u mozgu potrebno je vreme I kad se to dostigne onda je pozicija promene osigurana I više niste kao što ste bili.

 

“DOBRE“ i “LOŠE“ BRIGE

Dobra briga je funcionalna briga, koja je usmerena rešavanju problema I ona nosi potencijal rešenja problema. Ako podelimo naše brige na one dobre I loše tj na besplodne brige, onda možemo upotrebiti I naš mozak na dobar način. Dobre brige su one u vezi kojih shvatamo da možemo nešto promeniti I uraditi.

Međutim, postoje I one brige sa naše liste briga u vezi kojih ne možemo baš ništa učiniti niti promeniti. Takva brige je najbolje postaviti na listu loših briga I onda ćemo se mnogo bolje nositi sa njima.

Loše brige se neprekidno vrte u krug u našem umu, dakle cirkularne su, one su naviknute, ne vode rešenjima, već nas samo paralizuju od straha. Ujedno postaju autosugestija u našem umu jer neprekidno možemo misliti o njima I neprekidno plašimo sebe. A kad smo u strahu onda je mnogo teže da koristimo svoj mozak.

Kad smo uplašeni, zabrinuti, onda se javlja psihološki fenomen, koji se zove REGRESIJA. Skloni smo da osećamo da smo previše mali, previše slabi u svakom smislu, da nemamo povezanost sa potrebnim resursima, jednostavno ne znamo šta da radimo. Tada želimo da neko veći, jači, mudriji kaže šta da radimo, jer se više osećamo kao bespomoćno dete. To zaključava ulaz u našu sopstvenu mudrost.

To se pogotovu može videti kada neko dobije dijagnozu neke teške bolesti, recimo raka. Osoba se trudi da postane onkolog za 2-3 sedmice I pronađe sve moguće opcije za eventualno lečenje, želi saznati sve o toj bolesti, a emotivno se oseća kao trogodišnje dete. U tom trenutku je ljudima veoma teško da donose odluke.

Zato je  tehnika ulaženja u dublje slojeve bića veoma korisna, a to ću vam razložiti u delu “Šta Činiti“.

IMAGINACIJA

Imaginacija je prirodan način na koji razmišljamo, veoma je bliska emocijama I to je šifrovani jezik emocionalnog intuitivnog mozga. Mi samo nemamo dovoljno znanja da bismo je koristili. Rasejana imaginacija je najveći uzrok modernog stresa.

Ne radi se samo o onome što se stvarno dešava, već šta VI MISLITE da vam se dešava I kakav će utisak da ostavi na vas, pa to šalje signale u vaše telo da reaguje na određeni način.

Sa druge strane je razvijanje konrolišuće imaginacije snažan izvor koji otpušta stres iz vas, jer je možete upotrebiti da šalje u vaše telo poruke mira, smirenja, sigurnosti, kreativnosti I postoje mnogobrojni načini na koje možemo upotrebiti imaginaciju. To je najsnažniji lek protiv stresa, ali morate naučiti kako da je koristite.

 

ŠTA ČINITI – ovo je jedan od načina

Potrebno je odvojiti vreme da se učine vežbe relaksacije da biste relaksirali svoje telo, promenili fokus vaših misli, da biste zamislili kako odlazite na neko divno mesto, koje je mirno I potpuno zaštićeno I sigurno.

To može biti zeleni cvetni vrt, prelepa morska plaža, divna planinska priroda – bilo šta što vi smatrate prelepim i opuštajućim, bilo da je to nešto što ste videli ili ćete izmisliti.To je veoma važno da biste izašli iz svog začaranog menatlnog kruga.

Onda zamislimo u svom umu lik neke osobe, koja je za nas mudra, ima naše poverenja, divna je osoba I toj osobi je jako stalo do vas. Ako nemate mudrog prijatelja ili učitelja, možete se poslužiti imaginacijom zamišljenog lika osobe koju smatrate iskonski mudrom .To može biti neko koga ste sreli ili neko koga ćete izmisliti. Može biti vaša mudra baka ili deda, može biti neki nepoznati mudri starac ili duhovnik, to može biti Gospod Hristos.

Zamislite da se sastajete sa tom osobom. Zamislite šta bi vam ta osoba rekla. Zamislite osobu koja je model etike I morala I zapitajte se šta I kako bi ta osoba reagovala I kako bi vas posavetovala.

Tada bi trebalo da odvojite malo vremena I zamislite kako idete kroz zeleni cvetni vrt sa tom osobom I objasnite joj šta se dešava. Zamislite da vam ta osoba daje odgovor. To nije ništa pogrešno sve dok se držite jasnog uverenja da to nije stvarno ta osoba I da se ne identifikujete sa njom, već da je to vaša imaginacija I vaš pokušaj da rešite problem.

Zamislite šta bi vam vaša mudra prabaka rekla ili neki mudri starac duhovnik ili bilo koja osoba za koju vi smatrate da je autoritet za vas. Tako dolazite u kontakt sa mudrijim delom svog mozga. Jer svako od nas stvarno I poseduje deo koji ima dosta mudrosti. 

Zapanjujuće je šta sve može da izroni iz takvog razgovora.

………………………………

Neki put smo toliko uznemireni da ne možemo sebe dovesti u lagano relaksirano, opuštajuće stanje. Tada možemo da čekamo da prođe vreme, da pričamo sa prijateljem, da odležimo u toploj kupki, da slušamo inspirativnu muziku ili inspirativnog govornika, da se dobro prošetamo, da učinimo nešto što će nam pomoći da se smirimo tako da možemo obratiti pažnju na sebe, da možemo ući u lagano, opušteno stanje I da se možemo fokusirati.

Jedna od prednosti imaginacije je da vam može pomoći da dobijete širu sliku tako da se možemo lakše nositi sa onim što uviđamo da ne možemo promeniti I na šta se moramo navići

pozitivne misli

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s