Davanje drugima je davanje SEBI !!

NAREDNI TEKST SADRŽI VEOMA ZNAČAJNU INFORMACIJU, koju sam pronašla online i KOJU ŽELIM DA PODELIM

Naučeni smo da ako bismo želeli iskazali sebe na ispravan način, potrebno je da dajemo.

Svi smo već čuli da je bolje davati nego primati, ali da li je to zaista tako? Kako možemo davati, ako nemamo dovoljno za svoje potrebe? Naši sveti oci hrišćanstva su rekli da mi primamo kroz davanje. Da li je to samo lepo sročena mistična rečenica?

Ipak ono što se lako pronalazi iza ovih reči je da sve ono što dajemo svetu, mi u stvari dajemo sebi. Šta god čovek želi da iskusi u svom životu, može to da iskusi i tako što daje drugima. Ali kako mogu dati, ako nemam ili nemam dovoljno? Ali kad dajemo drugima, onda iskušavamo da imamo. Kako?

U ljudskom mozgu se nalazi deo koji se zove limbički mozak, za koji se zna da je neuslovljen vremenom i objektima. To znači da taj deo mozga ne pravi razliku između sebe i drugih, i nema shvatanje o vremenu kao prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Taj vrlo važni deo mozga koji nema shvatanje o vremenu i objektima, doživljava kao primanje svaki put kada dajem, jer on nema osećaj razlike kada davanje ide ka spolja ili kada davanje ide ka nama.

Naše telo je prvo koje iskušava sve što dajemo drugima. Kada se molimo za druge, kada imamo izvesna osećanja za druge, kada želimo i molimo od Boga isceljenje od bolesti, ljubav, mir, napredak za naše voljene ili bilo koga drugog, ma gde da se oni nalazili na ovoj planeti, onda i naše telo iskušava taj mir, ljubav, isceljenje, napredak. U tom procesu se jasno iskušava koliko je davanje zapravo primanje.

Tako, ako kritikujete druge ljude, ako ih ne podnosite, vaš mozak ne pravi razliku između vas i drugih i kritiku uperenu na druge ljude iskušava kao samokritiku i samo nezadovoljstvo. Ako vam je stalo do drugih, pomažete im i podržavate ih, taj deo mozga ne zna u kom pravcu idu takve emocije, pa mozak to uvek prihvata kao poklon namenjen nama samima. Sve što dajemo drugima, taj deo mozga iskušava kao davanje nama samima.

Najveći među nama mnogo čine za druge ljude, jer što više služimo drugima to više dobijamo – onaj koji služi drugima, dobija naviše.

Kada služimo drugim ljudima, mi ustvari ne služimo njima – to je samo iluzija. Mi služimo samima sebi. Što više dajemo, to više dobijamo. Ali tako biva samo u slučaju kada dajemo ne da bismo dobili zauzvrat, već kada dajemo bez očekivanja da ćemo dobiti nešto zauzvrat, čak i bez želje da dobijemo natrag, već iz čiste želje da se povežemo sa drugim, kome treba naša pomoć, da mu poslužimo na najbolji mogući način.

pozitivne misli

Cilj i smisao

Što je grandiozniji vaš unutrašnji život, što je kvalitetniji vaš unutrašnji svet, to će grandiozniji i snažniji biti vaš uticaj na svet oko vas, na malu ili veliku grupu ljudi, a indirektno i na celo čovečanstvo.

Bilo bi divno ako bismo mogli, onda kada dođemo na samrtnu postelju, da zapitamo sebe; “Da li sam učinila/učinio dovoljno, da li sam učinila sve što sam mogla sa svim resursima koji su mi dati?“, a da možemo sebi odgovoriti; “Da, sasvim sam se potrudila da učinim sve što je do mene. To nije bilo savršeno, ali sam učinila svoje najbolje u svoj svojoj moći i nemoći. Učinila sam sve što je do mene“

Vi ste ovde da biste podizali i razvijali vaše unutrašnje standarde, da biste širili kvalitet i vrednost svog unutrašnjeg bića, da biste izlazili izvan prethodnih okvira, dok god vas kraj zemaljskog života ne prekine u tome.

Vi ste ovde da biste inspirisali druge, da biste preduzimali mnoge inspirativne aktivnosti, da biste vršili proboj kroz mnogobrojne stagnirajuće načine življenja preduzetih od prethodnih generacija, da biste se katapultirali u izvanredne i iznova fantastične, Bogom blagoslovene načine bitisanja i činjenja.

Ako želite živeti život koji inspiriše, potrebno je da preuzimate inspirišuće delatnosti.

cilj i smisao

Ljudski um

Čoveka i njegov odnos svesti i podsvesti možemo uporediti sa farmerom i
zemljom. Pretpostavimo da farmer ima dobru, plodnu njivu, na kojoj može sve
da se posadi i poseje. Njiva daje izbor farmeru da uradi ono što misli da je
najbolje. Šta će se posaditi na toj njivi i da li će se išta posaditi, ne zavisi od
njive, već od farmera. Njivu se čak ni ne tiče da li će se i šta će se posaditi. Sva
odgovornost je na farmeru. Njiva će besprekorno poslušno uzvratiti farmeru
sve što je posejao.

Čovekov nesvesni um možemo uporediti sa njivom, jer naš um, kao ni njiva,
nema interesovanja šta ćete misliti. Um će vam, kao i njiva, vratiti ono što ste u
njega posejali, ali ga se ne može ticati šta će to biti. Njegov zadatak je samo da
poslušno uzvrati sve što je u njega posejano.

Recimo da farmer posadi dve vrste semena, jedno seme žita, a drugo otrovne
biljke. Potom će da okopava, da uzgaja, da navodnjava i vrši sve neophodne
radnje da bi seme donelo plod. I zemlja će uzvratiti žitom i otrovnom biljkom.
Biće teško upotrebiti takav prinos, koji je obilan, ali i otrovan.

Ljudski nesvesni um je sličan zemlji, iako je neuporedivo suptilniji, mističniji i
komplikovaniji, ali funkcioniše po istom principu. Naš nesvesni um ne vodi
računa šta ćemo u njega posejati: da li će to biti uspeh ili neuspeh, stabilni,
značajni ciljevi ili konfuzija, strah, uznemirenje.

Ali sve što posejemo, vratiće nam se.

Um funkcioniše kao bašta. Ako posejete grašak, neće porasti krompir. Kad
posejete jedno zrno graška, dobićete mnogo zrna graška. Tako je i sa ljudskim
umom.

Posejte jednu pozitivnu i jednu negativnu misao i nakon izvesnog
vremena imaćete mnogo i jednih i drugih, jer se uključila i mašta koja uvek
umnožava rezultate.

Zato budite oprezni šta sejete u vaš um.

(Više pročitajte u mojoj knjizi “Promeni misli, promenićeš i život“)

pozitivne misli