Светлост мрачних животних периода

Свако од нас пролази кроз мрачна места туге, неуспеха, разочарења. Тад је лако бити обесхрабрен, одустати од својих снова и остати разочаран…

Али Бог употребљава тамна времена у нашим животима. Она су део Његовог Божанског плана за наш живот. Упоредите то са семеном – семе не може да клија на светлости. Док год је на светлости, оно не може постати оно што би требало и могло да буде. Семе морате да посадите у земљу, у мрачно место, тако да би оно што је у њему, могло оживети.

На исти начин се и у вашим душама налазе разна семена – снови, циљеви, таленти, неоткривени потенцијали, која ће оживети само на мрачном месту туге и тескобе.

Ако изучавате Библију видећете да свака особа која је учинила нешто значајно, прошла је кроз период мрака. Мојсије је направио грешку и убио је човека. Због тога је провео 40 година у забаченој пустињи, сам, са дубоким осећајем промашеног живота. Али у том мрачном месту, мрачном периоду, нешто се дешавало и будило изнутра у њему. У њему се вршила припрема за будуће велике задатке. Учио је тешке лекције стрпљења, понизности, самоосуде. Без боравка у тако мрачном периду, Мојсије никада не би био спреман да уз Божију помоћ изведе читав један народ у потпуно другу реалност.

Мрачно место, мрачни периоди су предуслов да бисте ушли у пуноћу живота ког је Бог за вас планирао да имате. У тим мрачним периодима ми заиста растемо и развијамо се. Тада се развија наш карактер, уколико време користимо на добро.

У мрачним периодима ми анализирамо наше приоритете и развијамо више осећаја за друге људе, као и за извесне мале животне ствари, које нам раније нису значиле баш ништа, чак смо их по мало презирали.

Можда нисте тога свесни, али у мрачним периодима ви добијате Божије благослове – нешто се дешава изнутра, у вама, што вас тера да се ускладите са својом визијом живљења.

Када прођете кроз довољно мрачних периода не жалите се и не жалостите због неких малих ствари, не постајете бесни зато што немате где да се паркирате, не губите радост јер сте заглављени у саобраћају, чак нисте увређени јер је ваш колега био груб према вама. Прошли сте кроз сувише тога да бисте допустили да вас такве ситнице огорче, јер вас је живот прилично ојачао.

Многобројне су и значајне животне лекције које се могу научти само у мрачним, тешким периодима. Зато се захваљујте Богу и на њима.

Јер никада не можете достићи свој пуни потенцијал ако стално будете на “светлу“ тј у срећним и хармоничним периодима, када вас нико и ништа не напада, нити угрожава. То звучи као добар живот, али зауставља ваш раст.позитивне мисли

Advertisements

5 thoughts on “Светлост мрачних животних периода

  1. Велики проблем са нашим развојем је недостатак добрих учитеља. Ни значи да су наши учитељи били лоши или намерно лоши – они су једноставно преузимали моделе понашања од оних пре себе. Стога многе ствари морамо да учимо иако спадају у категорију „разваљивања отворених врата“. Кад би васпитање породично, школско и друштвено било добро, не бисмо ни близу толико пута морали да лупимо главом у зид. Нама све то (те грешке и мучни путеви напред) служи као самооправдавање неуспеха. Требало би да се ум стварно искористи за напредак – овако смо само добро издресиране животиње које знају да користе писмо и/или тастатуру. Не би смео добар живот да зауставља наш раст, напротив – тек онда треба да дође до процвата у духовном и емотивном смислу, а такође и у физичком. Па погледајте само колико болести и патње нас окружује… А наш пут/судбина је да будемо људи у позитивном смислу (макар неки то сматрали и идеалистичком гледању на ствари). – ово је моје мишљење у вези става којим се текст завршава. Иначе, морам да кажем да радо читам Ваше текстове и да ми се пуно тога допада – радите велики и користан посао подучавања!

    • Хвала на коментару. У праву сте.
      Свако од нас сада може изабрати да буде добар “учитељ“ у ма којој области био активан.
      Тиме се чини најбоља мисија корисна за нас саме и људе око себе – можда и читаво човечанство.
      Хвала на подршци.
      Велики поздрав 🙂

  2. Hvala puno. Upravo prolazim kroz mracan period, ocrkvenjena sam al se
    ne smiravam no sam ratoborna zbog nemoci. Ne mogu nista molitvom i
    razumom pa pribegavam fizickim napadima i naravno. placem kad sam
    sama. Antonetina mama

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s