Funkcija Brige

Briga je proizvod našeg razmišljanja. To je najčešći način korišćenja imaginacije, kada vidimo najgori scenario u svom umu. Tada prosto bivamo u transu, hipnotisani svojim brigama i tada dopuštamo imaginaciji da nas uplaši.

Mi najčešće upotrebljavamo  našu imaginaciju tako da sami sebe izluđujemo, brinući se. Ali najvažnije saznanje je da možemo naučiti kako da kreativno korstimo imaginaciju i umanjimo tu dekadentnu komponentu, jer je kontrola u našim rukama.

Briga je ponavljajući način razmišljanja, koji se vrti oko iste teme i najčešće se tiče stvari koje su u prošlosti ili u budućnosti. To je suprotonost od biti sada I ovde, suprotno od sadašnjosti.

Ne mora da znači da je to svaki put negativno i loše, i ne znači da briga uopšte nema svoju značajnu funkciju. Kada brinemo mi u svom umu neprekidno idemo u krug oko iste teme.

Naime, uravnotežena briga je adaptivni način razmišljanja, jer je to pokušaj naše svesti da reši neki problem, koji uviđamo i koji želimo rešiti, jer smatramo da nam preti svojim postojanjem.

FUNKCIJA BRIGE

Dakle, briga je funcija uma koja želi da nas drži u prednosti nad dešavanjima. Ako se pitate koja je prednost mentalno ići oko problema opet I opet u krug, to je kao kada želite da razvežete veliki čvor I što više istražujete kako se zavezao, bolje ćete ga razvezati.

Briga čini našu zabrinutost prenošljivom, tako da o njoj možete misliti kada god vi poželite. To može biti prednost ili mana i zavisi od toga da li vi koristite tu sposobnost vašeg mozga ili ste vođeni njom i potpuno ste kontrolisani.

Vaš um je izuzetan I on može naučiti kako bolje da koristi funcije mozga.

ZAŠTO TOLIKO BRINEMO

Za brigu je veoma lako da postane navika, a vremenom da postane potpuno samostalna, tako da je teško možete kontrolisati. Čovek bi se onda zapitao zbog čega smo skloni da toliko puno i često brinemo?

Postoji nekoliko razloga zašto je tako.

PRVO

Jedna je par magičnih fukcija koju zabrinjavanje nosi sa sobom. Naime, jasno  je da većina stvari oko kojih se brinete, nikada se ne ostvare. Mnogi filizofi I nadareni ljudi su pričali da je najčešće tako.

Možete i sami proveriti, tako što ćete zapisati svoje sadašnje brige i ponovo ih pročitati nakon 6 meseci ili godine dana i videćete da se najveći broj nije ni približno ostvario.

Ali ineteresantna stvar u vezi sa tim, jeste kako mozak sve to povezuje na nesvesnom nivou. Naime, verovatno mozak zaključuje i povezuje na nesvesnom planu, da se neka pretnja nije desila zato što ste brinuli o tome. Vi ste brinuli i samo zato se razlog brige nije ostvario – tako mozak povezuje.

———————————————————————————-

Postoji luckasta priča na tu temu o staroj ženi koja je u krug išla po svom stanu i to svaki dan. Vremenom je to zasmetalo komšijama, pa su došli da je pitaju zašto svaki dan po ceo dan ide u krug po stanu.

Ona je odgovorila; ‘’Čuvam kuću od tigrova.’’ Čovek je odgovorio; ‘’Ali mi živimo u državi gde nema tigrova’’. A ona je odgovorila; ‘’Eto vidiš!’’

———————————————————————————-

Moguće je da naš mozak dobija informaciju da smo nagrađeni time što brinemo, tako da se naša briga ne ostvaruje. Tako na primitivnom nivou misli, povezujemo te stvari na taj način.

DRUGO

Druga stvar , koja je detaljno istražena, jeste da se često brinemo iz razloga da bismo skrenuli svoju pažnju sa onoga što nas stvano muči i smeta nam.

Postoje ljudi koji sebi nameću svakodnevne liste stvari koje treba da učine, neprekidno su u brizi i uvek imaju nešto oko čega mogu da se brinu, a u stvari možda postoji nešto mnogo dublje i bolnije od čega se sklanjaju pod plaštom stalne brižnosti.

Dakle briga nas može spašavati od emocionalno veoma bolnih stvari koje pokušavamo da zaobiđemo, koje ne možemo da procesuiramo  i sa kojima se teško nosimo. Iz tog razloga je takvim osobama veoma važno da drže svoj um neprekidno zauzetim, jer u vremenima mira I opuštenosti ono što je bolno I mučno dolazi im pred oči, a to biva nesnosno.

Kad smo u miru, onda nam dolaze emocije i većina nas misli da je to dobro, da nam emocije donose mudrost i nova saznanja, ali emocije za nekog mogu biti veoma bolne i čak nepodnošljive.

Nekim ljudima je veoma teško da dožive radost, zato što ih sprečavaju neke druge emocije.

Kad smo u miru i jedna emocija izroni na površinu, onda i ostale emocije počinju da nadolaze, tako da je iz tog razloga veoma teško nekim ljudima da dožive opuštenu radost.

ZAKLJUČAK

Briga može imati svoju funkciju u životu čoveka, ukoliko je umerena i kontrolisana, tako što nas upozorava na nešto što može da nam bude pretnja na bilo koji način, ali veoma lako može da se otme kontroli i postane besmisleno predimenzionirana.

Sami pravimo izbore šta ćemo učiniti i na koji način ćemo brinuti.

briga

 

KAKO usloviti sebe na pozitivnost

Postoje neke stvari koje je potrebno naučiti ignorisati.

Ako hoćeš da živiš kao pobednik, potrebno je biti veoma selektivan prema tome čemu ćeš posvetiti svoje vreme i pažnju. Moraš znati koje misli treba da ignorišeš, koje komentare i uz svo poštovanje svakoga, moraš znati i koje ljude treba da ignorišeš.

Neki čitaoci su mi se požalili da bi rado ignorisali neka zla dešavanja, ali da ne znaju kako. Neki bivaju suviše potrešeni negativnim komentarima drugih i ne znaju kako da to ignorišu. Ujedno, mnogi imaju problema da ostanu pozitivni, jer ih negativna dešavanja iz okoline dekoncentrišu.

Ovaj svet je promenlji, a naša unutrašnji život još i više. Ne može se očekivati da čovek ima nepromenjena stanja, ali je moguće naučiti kako se što pre vratiti na izabrani kolosek sa kog smo izbačeni.

KAKO TO UČINITI

Potrebno je naučiti tj redovno učiti. U našem umu, u celom ovom svetu nema stagniranja – ili napredujete ili nazadujete. Ako ne napredujete, onda znajte da nazadujete.

Čovek je biće navike ili tačnije rečeno, uslovljenih reagovanja. Ako ste više puta na isti način reagovali na slične stimulanse, onda ste u sebi stvorili uslovni refleks, koji će vas i u budućnosti terati da reagujete na isti način.

Dakle, ako ste naučili da se zakačite na svaki negativni stimulans, tako što ćete mu odgovoriti sopstvenom negativnom reakcijom, koja će vam pokvariti raspoloženje, onda ste u sebi stvorili uslovni refleks. Sećate se uslovnog refleksa kod Pavlovljevih pasa? O njemu smo učili o školi.

Za one koji ne znaju, reč je o naučniku Pavlovu, koji je izvodio eksperimente sa psima, dajući im hranu svaki put nakon što bi pozvonio u zvono. Pavlov je primetio da su psi, nakon zvonjave zvona, pojačano lučili pljuvačku i kada je prestao da im u to vreme daje hranu. Tako je dokazao postojanje uslovnog refleksa.

Čovek je mnogo savršenije biće, ali i kod nas postoje ne samo jednostavni, već i komplikovani psihološki uslovljeni refleksi.

Naime, što više puta ponavljate istu reakciju na slične stimulanse tj dešavanja iz okoline, to će snažnija postajati vaša navika da reagujete na isti način i sve manje ćete imati snage da je promenite i kontolišete. (Tada ljudi kažu da bi rado reagovali drugačije, ali da “ne mogu“, jer je to “jače od njih“)

Svako ljudsko biće deluje upravo na taj način – što god nešto više ponavljamo, to postaje spontanije i snažnije u nama. Pozitivno reagovanje godinama postaje još pozitivnije, a negativno i destruktivno se godinama sve više pojačava.


 

Mala digresija;

Kad vidimo džandrljivu babu ili zlog čiču, neki kažu da im je to donela starost. Totalna neistina. Kako onda imamo i blažene starce i starice, koji su kao melem na ranu?

Neko je izabrao da ceo život dopušta svom zlom delu prirode da reaguje na negativan način, ne kontrolišući ga, pa je godinama izrastao u zlog, nezadovoljnog čiču ili babu. Drugi su decenijama učili da krote svoju zlu prirodu, pa su izrasli u blažene ljude. Izbor je na nama. Seme koje sada posejete u svoje ponašanje, rezultiraće kakva ćete osoba biti u budućnosti i starosti. Ako sada ne terate sebe da kontrolišete zlo u sebi, ono će godinama sve više jačati i postajaćete sve odurnija osoba…..i obrnuto.


 

Kad smo učili vožnju, bilo nam je potrebno mnogo svesnog kontrolisanja kako ćemo menjati brzine, kontrolisati odnos kvačila i gasa, istovremeno posmatrajući šta se dešava u saobraćaju. Vremenom je to postala navika, koja se spustila u nesvesno i sada možemo sve to automatski obavljati i pričati istovremeno sa suvozačem.

DOBRA VEST

Svaka naša istovetna reakcija na iste ili slične stimulanse, vremenom prelazi u nesvesno, vremenom strašno jača i mi sve manje imamo moć da je kontrolišemo. Ako je u pitanju dobra reakcija, onda je to mnogo dobro po nas, jer ćemo vremenom postajati sve bolji u tome, ali ako nije, onda ćemo postajati sve gori i odurniji kao ličnosti.

Međutim, kao što se vremenom stiče navika na negativno ponašanje, tako vremenom možete steći snažnu naviku na pozitivno ponašanje.

Zato je jako važno biti svestan i odlučiti kakva osoba želimo biti, da li želimo da se manjamo na bolje i na koji način,  da bismo što pre počeli reagovati na način suprotan onom neučinkovitom, koji smo godinama praktikovali. Tako ćemo vremenom steći novu, pozitivnu, željenu reakciju na negativne stimulanse.

Ako ste sebe naučili da na određeni način reagujete kad čujete nešto loše, onda ste u sebi stvorili automatski refleks da reagujete kako reagujete i potrebno je vreme da naučite reagovati suprotno, ali je najvažnije da je to moguće, izvodljivo i dostižno.

Ponavljanjem istog ponašanja na određene stimulanse, mi sebe uslovljavamo tj prosto stvaramo uslovni refleks da i u budućnosti odgovorimo istom emotivnom reakcijom na određeni podsticaj.

Kao što ste naučili tj uslovili, navikli sebe da na određene reakcije reagujete na određeni način, tako možete sebi nametnuti suprotan ili željeni način reagovanja. Za to je potrebno vreme i upornost.

ŠTA JE PREPREKA

Prepreka na vom putu su nepoznavanje psihologije i lažno uverenje da se radost, pozitivan stav, dobra životna strategija, pa čak i vera u Boga dešavaju spontano i padaju nam sa nebesa kao dar.

Na žalost, to u najvećem broju slučajeva nije istina. Postoje izvesni ljudi kojima je to urođeno, ali većini nas je zadata životna lekcija da tome naučimo sebe.

Radost življenja, fokus na pozitnim stvarima u životu, umesto na zlim i negativnim, kao  i vera u Boga, jesu stvar našeg izbora tj naše volje i rada. Taj rad se nikada ne završava, već traje čitav život.

Oko toga treba da se trudimo, a vremenom će nam postajati sve lakše i spontanije.

Kad vidimo duboko verujuću osobu ili veoma pozitivnu osobu, često nismo ni svesni da je toj osobi bilo potrebno jako pun truda i vremena da  dođe na taj nivo. Nekima je, kao što rekoh, to dato spontano, ali je to retkost, već zahteva našu odluku i našu volju.

Ne znajući to, mnogi ljudi lako odustaju u promeni samih sebe, jer  su se u jednom periodu ostetili lepo i radosno, a kad je to prošlo, ne znaju kako da vrate taj osećaj i odustaju da bilo šta učine, jer veruju da njima, eto, nije dato. To se ne daje, to se stiče i može naučiti.

Većina ljudi, naime, nije upoznata sa prethodno objašnjenim  teoretskim delom da smo mi bića uslovljenih reakcija – da sami sebe učimo izvesnim ponašanjima i da sami sebe možemo i da izbavimo iz terora negativnih unutrašnjih stanja.

Rešenje se u suštini sastoji u jednostavnom nametanju suprotnog načina delovanja i razmišljanja od onog koji nam smeta i ne odgovara nam.

Ako želite biti pozitivni, ali vam ne ide, shvatite da se to ne dešava preko noći. Budite strpljivi i uporni sa sobom i nastavite da sebi namećete pozitivizam slušanjem motivacionih govornika, čitanjem motivacione literature, namernim skretanjem pažnje sa negativnih misli u pozitivne….neophodno je u tome istrajati 6 meseci da biste videli konkretne promene na sebi.

Godine naučenog negativnog razmišljanja zahtevaju uporno, višemesečno nametanje pozitivnog. Potrebno je zapamtiti – u životu nema stagnacije, jer ili napredujete ili nazadujete. Dakle, ako ne napredujete, znajte da nazadujete.

P.S.

Postoje izvesne tehnike koje proces promene negativnih unutrašnjih stanja umnogome pojednostavljuju, a postoji teoretka podrška, koja osnažuje započetu želju za promenom.

Detaljna objašnjena su u knjizi “Unutrašnja moć fokusa“, od koje su mnogi moji čitaoci imali velike koristi, naravno samo oni koji su stvarno i upotrebili predložene tehnike.

unutrašnja moc-fokusa