Funkcija Brige

Briga je proizvod našeg razmišljanja. To je najčešći način korišćenja imaginacije, kada vidimo najgori scenario u svom umu. Tada prosto bivamo u transu, hipnotisani svojim brigama i tada dopuštamo imaginaciji da nas uplaši.

Mi najčešće upotrebljavamo  našu imaginaciju tako da sami sebe izluđujemo, brinući se. Ali najvažnije saznanje je da možemo naučiti kako da kreativno korstimo imaginaciju i umanjimo tu dekadentnu komponentu, jer je kontrola u našim rukama.

Briga je ponavljajući način razmišljanja, koji se vrti oko iste teme i najčešće se tiče stvari koje su u prošlosti ili u budućnosti. To je suprotonost od biti sada I ovde, suprotno od sadašnjosti.

Ne mora da znači da je to svaki put negativno i loše, i ne znači da briga uopšte nema svoju značajnu funkciju. Kada brinemo mi u svom umu neprekidno idemo u krug oko iste teme.

Naime, uravnotežena briga je adaptivni način razmišljanja, jer je to pokušaj naše svesti da reši neki problem, koji uviđamo i koji želimo rešiti, jer smatramo da nam preti svojim postojanjem.

FUNKCIJA BRIGE

Dakle, briga je funcija uma koja želi da nas drži u prednosti nad dešavanjima. Ako se pitate koja je prednost mentalno ići oko problema opet I opet u krug, to je kao kada želite da razvežete veliki čvor I što više istražujete kako se zavezao, bolje ćete ga razvezati.

Briga čini našu zabrinutost prenošljivom, tako da o njoj možete misliti kada god vi poželite. To može biti prednost ili mana i zavisi od toga da li vi koristite tu sposobnost vašeg mozga ili ste vođeni njom i potpuno ste kontrolisani.

Vaš um je izuzetan I on može naučiti kako bolje da koristi funcije mozga.

ZAŠTO TOLIKO BRINEMO

Za brigu je veoma lako da postane navika, a vremenom da postane potpuno samostalna, tako da je teško možete kontrolisati. Čovek bi se onda zapitao zbog čega smo skloni da toliko puno i često brinemo?

Postoji nekoliko razloga zašto je tako.

PRVO

Jedna je par magičnih fukcija koju zabrinjavanje nosi sa sobom. Naime, jasno  je da većina stvari oko kojih se brinete, nikada se ne ostvare. Mnogi filizofi I nadareni ljudi su pričali da je najčešće tako.

Možete i sami proveriti, tako što ćete zapisati svoje sadašnje brige i ponovo ih pročitati nakon 6 meseci ili godine dana i videćete da se najveći broj nije ni približno ostvario.

Ali ineteresantna stvar u vezi sa tim, jeste kako mozak sve to povezuje na nesvesnom nivou. Naime, verovatno mozak zaključuje i povezuje na nesvesnom planu, da se neka pretnja nije desila zato što ste brinuli o tome. Vi ste brinuli i samo zato se razlog brige nije ostvario – tako mozak povezuje.

———————————————————————————-

Postoji luckasta priča na tu temu o staroj ženi koja je u krug išla po svom stanu i to svaki dan. Vremenom je to zasmetalo komšijama, pa su došli da je pitaju zašto svaki dan po ceo dan ide u krug po stanu.

Ona je odgovorila; ‘’Čuvam kuću od tigrova.’’ Čovek je odgovorio; ‘’Ali mi živimo u državi gde nema tigrova’’. A ona je odgovorila; ‘’Eto vidiš!’’

———————————————————————————-

Moguće je da naš mozak dobija informaciju da smo nagrađeni time što brinemo, tako da se naša briga ne ostvaruje. Tako na primitivnom nivou misli, povezujemo te stvari na taj način.

DRUGO

Druga stvar , koja je detaljno istražena, jeste da se često brinemo iz razloga da bismo skrenuli svoju pažnju sa onoga što nas stvano muči i smeta nam.

Postoje ljudi koji sebi nameću svakodnevne liste stvari koje treba da učine, neprekidno su u brizi i uvek imaju nešto oko čega mogu da se brinu, a u stvari možda postoji nešto mnogo dublje i bolnije od čega se sklanjaju pod plaštom stalne brižnosti.

Dakle briga nas može spašavati od emocionalno veoma bolnih stvari koje pokušavamo da zaobiđemo, koje ne možemo da procesuiramo  i sa kojima se teško nosimo. Iz tog razloga je takvim osobama veoma važno da drže svoj um neprekidno zauzetim, jer u vremenima mira I opuštenosti ono što je bolno I mučno dolazi im pred oči, a to biva nesnosno.

Kad smo u miru, onda nam dolaze emocije i većina nas misli da je to dobro, da nam emocije donose mudrost i nova saznanja, ali emocije za nekog mogu biti veoma bolne i čak nepodnošljive.

Nekim ljudima je veoma teško da dožive radost, zato što ih sprečavaju neke druge emocije.

Kad smo u miru i jedna emocija izroni na površinu, onda i ostale emocije počinju da nadolaze, tako da je iz tog razloga veoma teško nekim ljudima da dožive opuštenu radost.

ZAKLJUČAK

Briga može imati svoju funkciju u životu čoveka, ukoliko je umerena i kontrolisana, tako što nas upozorava na nešto što može da nam bude pretnja na bilo koji način, ali veoma lako može da se otme kontroli i postane besmisleno predimenzionirana.

Sami pravimo izbore šta ćemo učiniti i na koji način ćemo brinuti.

briga

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s