Опасности медитације

Стресом оптерећени и духовно неартикулисани људи данашњице често прибегавају различитим врстама источњачке медитације, са циљем да избегну стрес и нађу духовност, која им недостаје. Оно пак што се крије у основи праксе медитације јесте поглед на свет који је у супротности са духовношћу Библије и Христове науке.

Савременом човеку се нуде разни позиви за лични развој, самоспознају, побољшање здравља, задобијање среће, али се већина тих учења, тренинга, семинара заснива на источњачким учењима, на жалост, на територији далеко од Христове науке

ИСТОЧЊАЧКА УЧЕЊА

Духовне праксе истока, у ствари су, саставни део старог паганског погледа на свет. За овај поглед на свет, који има значајну историјску традицију, карактеристично је следеће;

  • врло често се сусреће вера у мноштво богова,
  • поистовећивање врховног безличног Творца Бога и твари тј обликâ живота, које је он створио (пантеизам),
  • порицање постојања света палих духова,
  • порицање греховне оштећености људске природе,
  • неразликовање деловања физичких, психичких, духовних сила и непромишљено сврставање свега што је тајанствено у тобожњи божански свет (стања, која су праћена необичним и несхватљивим унутрашњим појавама се схватају као веза са вишим светом)

Паганска свест, која не разликује Творца од Његове твари, која тражи „висока стања“, слепо и некритички урања у област тајанственог. Већина религија са истока учи да се спасење душе налази унутар нас самих и да фундаментални проблем људске природе није у греху према Богу, већ у незнању правог стања нашег бића.

Сваки образовани хришћанин ће у томе пронаћи ону велику сатанску превару, са почетка Библије, на коју су пали први људи у рају – кад их је сатана уверио да су они “богови“ и да треба да стекну знање право знање, од којега их Бог љубоморно одваја. Од тада, па све до данас, на исти начин демонске силе настоје преварити људски род, поготову преко модерних Њу Ејџ покрета више свести, разговора са разним духовима који имају име и доносе “просветљење“, као и медитације

Различите врсте источњачких медитација теже истом циљу, а то је достизање “виших“ стања свесности. Тврде да нормална свест замагљује стање свете реалности која је у нама. Циљ медитације је да обустави рационалне обрасце размишљања.

Да би пронашао “просветљење“ медитант мора угасити своје критичке капацитете – то је нешто на шта нас Свето Писмо НИКАДА није позивало.  Затварање наших критичких капацитета током медитације отвара душу ДУХОВНОЈ ПРЕВАРИ и чак ДУХОВНОМ РОПСТВУ.


 

  • Свако има од Бога дату му слободу да се препушта којим год духовима поднебесја жели или да се препусти служби самом себи. Овај тект је намењен онима који желе да сагледају медитацију у светлу Христове науке, онима који желе да предају свој живот послушности Христу.

 ХРИСТОВА БИБЛИЈСКА НАУКА

Библијско учење је у потпуном неподударању са паганским, пантеистичким учењем које се пропагира у медитацији. Ми нисмо у јединству са безличним апсолутним бићем, које зову бог. Свето Писмо нас учи да смо, због палог стања наше природе, одељени од Бога Сведржитеља, који је Личност, не безлична сила.

Кад одлучимо да се предамо Христу, ми добијамо у крштењу дарове Духа Светог, али Бог Отац увек остаје недостижан и трансцедентан у односу на нас, ни у ком случају спојив са нама. Његова суштина је драстично различита од нас, створења.

Непознавање правог Бога и Његове непојмљиве силе, може довести до тако површног схватања, који унижава Божије величанство и независност. Погрешно учење и није за чуђење, јер захтевати од човека да разуме Бога Оца је као захтевати од мрава да разуме интернет.

  • Због схватања Бога као узвишене, интелигентне, али безличне силе, присталицама паганских, себецентричних учења је лако да свог бога зову или поистовећују са универзумом или свемиром. За хришћанина је то непојмљиво и тужно. Који хришћанин може свог Небеског Бога Тројицу, врхунску, необјашњиву Личност, поистоветити са универзумом, свемиром, који је ништа друго до твар, нешто што је Бог Тројица Сведржитељ створио Речју.

Без обзира колико и како ћемо дисати, визуализирати, певати мантре или испуштати речи приликом издисаја, наша дела не могу истопити грех у нама, који нас одваја од Господа, Створитељ космоса, већ то чини само Христова жртва.

Ми смо упозорени на опасност изласка изван граница људске свести кроз медитацију, хипнозу и сл. Тежња ка доживљавању посебних духовних стања, поверење у своја душевна и телесна осећања је опасно и уводи у стање прелести, духовне самообмане под утицајем нечисте силе.

У Првој Посланици Коринћанима (12, 2) читамо: „Знате да кад бијасте незнабошци идосте безгласним идолима, како вас одвођаху“. Тако апостол Павле карактерише стање пасивне вођености, спремност предавања било каквом натприродном побуђивању без икаквог испитивања. Он га је одредио као паганско стање. Као супротност таквом стању хришћанско учење речима светог апостола Јована Богослова каже: „Не вјерујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога…“ (1. Јн. 4, 1).

По Христовој науци циљ људског земаљског живота није неопходност познавања невидљивог света, већ служење Богу. Сваки самовољни контакт и општење са невидљивим светом су опасни и штетни за нашу душу. Оци Хришћанске Цркве у својим аскетским подвизима су израдили цели систем духовне трезвености, а не стања занетости.

Задатак хришћанина је да се са изузетно великом пажњом односи према свакој помисли, лику, жељи, да не би био преварен од нечисте силе и ушао у стање духовне прелести тј самообмане. Апостол Павле нас упозорава да се сам сатана претвара у анђела светлости.

  • Пријатни духовни доживљаји услед медитације могу бити улази у опасна духовна стања прелести, који по нашем неопрезу могу остати уз нас до краја живота и погубно деловати на наше духовно стање исамим тим на спасење.

Одговор нашем страдању није у проналажењу “виших нивоа свесности“ (опасна демонска обмана), него на утврђивању наше вере у немерљива достигнућа Исуса Христа за наше спасење и ослобођење од робовања греху, ђаволу и смрти.

Да је икако било могуће да људски род пронађе спасење унутар себе, Бог Отац НИКАДА НЕ БИ ПОСЛАО СВОГ ЈЕДИНОРОДНОГ СИНА Христа да умре страшном смрћу на крсту за наше грехове, са циљем да нама подари нови живот и наду у вечност кроз Христово Васкрсење….

Своје грехове ми ничим нисмо могли избрисати, а сада можемо ако верујемо у Сина Божијег као Спаситеља и Бога.

ХРИШЋАНСКА “МЕДИТАЦИЈА“

Хришћански концепт “медитације“ (од енглеске речи “медитејт“, што значи промишљати, размишљати или старословенски “созерцавати“) значи промишљање о Божијој Речи, што обухвата и молитву, разговор са Богом. То изискује испражњавање ума од не божанских, не хришћанских, не библијских мисли, грешних жеља и опирања предавања себе Богу и Његовом учењу.

Али то испражњавање не значи празан ум, већ испуњавање Божијом речју, молитвом, разговором са Богом, бављењем Божијим обећањима.

У Псалму Давидовом 119, 97 пише; “Како љубим закон Твој! Вас дан мислим о њему. Заповест Твоја чини ме мудријега од непријатеља мојих.“ Ово је део наше свакодневне хришћанске духовне дисциплине – стража над умом и испуњење ума Божијом Речју, Божијим саветима, обећањима и молитвом.

Свака друга врста промишљања, созерцања или енглески речено медитације, јесте празно обећање и врло опасна стрампутица.

медитација

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s