Бог нам је дао дух СИЛЕ, не страха

Драги пријатељи,

док се не изучи Свето Писмо – Библија, човек може бити у уверењу да Бог воли плашљиве, јадне људе. У Библији заправо налазимо сасвим супротне информације. Бог свакако није тај који жели да нас контролише страхом, већ Његов и наш противник – ђаво.

Богу угодни људи су они којима је стало првенствено до Бога, дакле ако се неког боје то је онда само Бог, а све остале околности се храбро савлађују уз Божију помоћ и подршку

Више послушајте у видеу кроз једну врло поучну библијску причу из Старог завета.

А више на ову тему наћи ћете у мојој аудио књизи “ВЕРА која мења СВЕ“

Ако желите да ме пратите на мом ЈуТјуб каналу, кликните  О В Д Е.

Advertisements

Snaga skoncentrisane vere

Vera je izueztan unutrašnji potencijal, koji nam je Bog usadio u dušu. Zahvaljujući njoj, čoveku je moguće izvesti neverovatne promene u sebi, pa i svojim okolnostima.

Iz tog razloga je Gospod Isus i naglašavao značaj vere, kao one osobine bez koje je nemoguće ugoditi Bogu (vere ne samo da Bog postoji, već da je Bog kadar učiniti tako mnogo toga, što je našem razumu nekad i nepojmljivo)

Detaljnije u videu.

Ako želite da me pratite me na mom YouTube kanalu, kliknite  O V D E

Na ovu temu više možete pronaći u mojoj audio knjizi “VERA koja menja SVE“

Обратите пажњу – Ми “Једемо“ Своје Речи

“А ко од вас, бринући се, може додати расту своме лакат један? Ако, дакле, не можете ни најмање, зашто се бринете…“,
 “…не иштите шта ћете јести и шта ћете пити и не узнемиравајте се…него иштите Царство Божије и све ово ће вам се додати’‘  (Јеванђеље по Луки 12 глава)
Милиони људи сваког дана изговарају фразу; “Бринем због (плате, пензије, немаштине, деце, будућности….)“
И каква је користод тога?
Та фраза нас обесхрабрује, одузима нам снагу, а не може нам помоћи ни на који начин.
Кад би вас неко питао; “Мислиш ли да можеш изменити своју ситуацију тиме што се бринеш?“, претпостављам да бисте одговорили; “Не.“
Зашто онда настављамо да бринемо?
*** Брига не може променити наше околности, али може променити нас и нашкодити нам.
Осећај бриге нас може паралисати и уместо да у миру размишљамо шта можемо чинити, забринутост нас тера да седимо у самосажаљењу и депресији. Брига нам краде мир и свакодневно потребну дозу радости и оптимизма.
*** Брига нас не подмлађује, него чини да брже старимо.
Неко ће рећи; “Ја сам једноставно такав. Не могу да не бринем“.
Наравно да можеш да не бринеш, јер нам Бог не би рекао да не бринемо, кад би то за нас било немогуће.

ОПУСТИТИ СЕ У ПОВЕРЕЊУ У БОЖИЈИ ПРОМИСАО О НАМА

Бог има план, промисао за свако живо биће, па и за сваког од нас. Само људска бића имају могућност да прихвате или не прихвате Божији промисао о свом животу.
*** Ми можемо својим плановима, али и паничном забринутошћу, стати на пут Божијим плановима и Његовим благословима за наш живот
Уместо да кажем; “Баш сам забринута, много бринем“, библијски би било рећи; “Имам поверење и веру у Бога да ће решити на најбољи начин.“
Кад кажемо и искрено осећамо да верујемо да ће Бог решити, онда Он може спустити своју силу у наш живот и помоћи нам.
Када осећамо неповерење и не верујемо да ће нам помоћи, таквим Га ставом заиста и спречавамо
*** Не значи да ће Бог сваки пут одмах помоћи, али нам је преко потребан Божији благослов да бисмо трпели ситуацију коју још не можемо изменити, а благослов добијамо ако имамо поверење
Из тог је разлога важно изучавати Реч Божију – Библију, уједно сећати се и памтити многе начине како нам је Бог помагао у прошлости и БИТИ ОДЛУЧАН да више нећемо губити време бринући се.
БИТИ ОДЛУЧАН да ћемо снагу коју трошимо у бригама употребити за молитву и видећемо велике промене у вашим животима.
*** Замислите како би ваш живот изгледао да сте се молили уместо што сте бринули.
Не кажем да би помоћ сваки пут дошла, али бисте сигурно имали много више мира и духовних одговора у души, који би вам дали благодатну силу да подносите животне ситуације које још не можете изменити, за које још није дошло време промене
Бог има план за сваког од нас и Његова воља је да свако има најквалитетнији могући живот. Али то зависи од наше слободне воље и наше одлуке да пратимо Божије духовне законе, а један од тих закона јесте сила људске речи.
Зато је важно да обратимо пуну пажњу на силу наших речи и научимо говорити оно што ће нам користити, што ће нас храбрити и чинити ентузијастичнима. Наше речи припадају нама и ми сносимо одговорност како ћемо их употребљавати.
Зато се каже да ће сваки човек, након смрти, дати одговор за сваку реч коју је изрекао. Бог је уткао силу у наше речи и потребно је да их са пажњом употребљавамо
“Смрт је и живот у власти језику..“ учи нас Библија у Причама Соломоновим 18, 21.
*** Овај стих значи да кад говоримо погрешне речи, чинимо духовно самоубиство.
*** Кад говоримо исправне речи, онда њима благословљавамо сами себе и свој живот
Зато је од велике важности имати на уму изреку из Прича Соломонових  да се човек може “везати речима уста својих“.
Из тог разлога није добро имати тенденцију да свима и свакоме причамо о својим недаћама. Неко нас само због успут пита како смо, а ми га затрпамо причом о својим проблемима.
Јако је важно оценити коме рећи проблем, тачније само оном ко може помоћи, а ако тај који може помоћи није духовник, онда обавезно рећи и духовнику, да бисмо добили мир и дар трпљења те ситуације од Бога.
А потом заћутати и са вером, поверењем и у миру, чекати промену наше ситуације на боље
Јако је пожељно говорити да смо добро, чак и кад нам није све добро, али да са вером изјављујемо да је све како треба.
На тај начин се покреће Бог, највећа сила свих светова да нам помогне.
Он може сваку ситуацију преокренути, али кад за то дође савршено време.

МИ “ЈЕДЕМО“ РЕЧИ КОЈЕ ИЗГОВАРАМО

Други разлог због ког није добро свима причати о својим проблемима, јесте што, док их говоримо, поново их преживљавамо, слушамо своје речи као ауто сугестију.

*** Ми чујемо своје речи и доживљавамо их још присније него да их неко други изговара и оне сваки пут изнова улазе у нашу унутрашњост.

На тај начин просто “једемо“ своје речи, убацујемо их у свој унутрашњи свет и њима изнова потврђујемо своје стање – просто се још више укопавамо.

Трећи разлог непричања је, што мање причамо о томе, мање ћемо мислити, а што мање мислимо, више ћемо бити растерећени и лакше ћемо трпети своје стање, ако још не може да се промени. Уједно, са опуштенијим и позитивнијим ставом ћемо лакше приметити нову идеју која нам може помоћи у решењу проблема или делимичном побољшању….
Четврти разлог је што се ћутањем вежбамо  уздржању, баш као што се током поста вежбамо и то је страховито корисна ментална вежба.
Пети разлог је што је важно да будемо добри пријатељи својим пријатељима и да их не давимо превише својим проблемима.

Не дозволите вашим негативним речима да зауставе благослове, које вам је Бог наменио. Ако не можете ништа позитивно рећи о својој ситуацији, онда макар ћутите.
Можете мислити, али не изговарајте своје негативне мисли, јер ћете им дати живот изговарајући их. Поставите стражу код својих уста, како се каже у Псалму и временом ћете видети Божију милост на себи због таквог понашања.
Али такав став знам да није баш лак, захтева  храброст и уздржане. То је дувохна пракса светих отаца ранохришћанске цркве.
Знам да је некад најлакше препустити се и причати без икаквог уздржања, али знам да сте ви већи и снажнији од таквог ипак мало ниског порива
 *** Посланица Филипљанима нас о томе учи;“..што год је истнинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добром гласу, било која врлина, била шта похвале достојно, то мислите..“
А о чему мислимо, о томе ћемо и говорити…..
vi jedete svoje reči