Sila Zahvalnosti

U vezi stvari oko kojih bismo mogli biti zahvalni, možda je po nekad dobro obratiti pažnju i na neke jedinstvene stvari o kojima najčešće uopšte ne razmišljamo, a za koje je takođe korisno biti zahvalan.

Ovog puta želim da obratim pažnju na ideju da možemo biti zahvalni i na tome što je Bog i nama, ljudima, dao moć da budemo blagoslov drugima.

U 1. knjizi Mojsijevoj, u knjizi postanja glava 12, Bog je rekao Avraamu da će ga blagosloviti i da će ga načiniti da bude blagoslov; “blagosloviću te i ime tvoje proslaviću i ti ćeš biti blagoslov“.

Nadam se da vam je jasno šta znači biti blagoslov? To znači biti pomoć drugima, donositi neko dobro ljudima oko sebe. To se dešava kad smo uzrokovani od Boga da dajemo neko dobro drugim ljudima.

Sećam se godina svog života kad nisam bila blagoslov baš nikome, ali sam, naravno, želela da i te kako budem blagoslovena. Bila sam sebična i skoncentrisana samo na svoje potrebe i sve u mom životu se odnosilo i vrtelo samo oko mene. I prirodno je da nisam bila srećna, jer je nemoguće biti srećan u sebičnosti. Sebičnost i istinska radost ne mogu ići zajedno.

Jako sam zahvalna što me je Bog naučio kako da se, po nekad, odvojim od sebičnosti i skoncentrisanosti na sebe i svoje potrebe i kako da po nekad budem blagoslov i drugima. Gospod nas uči da je blagoslovenije davati nego primati, ali ne mogu reći da sam tu lekciju dobro savladala.

U stvari je jako korisno, čak ispunjavajuće i zabavno, kad ujutru razmišljamo šta bismo mogli tokom dana učiniti da bismo bili blagoslov nekom u našoj okolini.

Zašto ne biste počeli zahvaljivati Bogu da vam je uopšte dao tu sposbnost i silu da možete biti blagoslov nekom drugom oko sebe. A pre nego izađete iz kuće donesite odluku da ćete nekim malim blagoslovima blagosloviti nekoliko ljudi tokom dana. To možete učiniti dajući im neki iskreni kompliment, možete nekog ohrabriti, možete im pomoći u nečemu što za vas nije teško, možete se nekom lepo nasmešiti ili mu se zahvaliti. Postoji mnoštvo malih načina

Ali svakako moramo učiti da zahvaljujemo Bogu što nam je dao silu da ne moramo biti skoncentrisani samo na sebe, da ne moramo živeti sebecentričan život.

Gospod Isus nas je oslobodio od koncentracije na naše malenkosti, od naše sebecentričnosti. Hvala Mu na tome !!

zahvalnost

Advertisements

О тешкоћама

Када дођу животне тешкоће, веома је важно да прођемо кроз ружан део, да бисмо дошли до доброг дела. Тај тежак део који нам се дешава много пута није фер, није ни логичан, јер живот је такав – по некад је нелогичан и нефер, али Бог је фер и Бог је увек логичан.
Бог је Бог Правде и то је једна од Његових мени најомиљенијих особина, а та особина значи да нефер, тешке и погрешне животне ситуације Он увек претвара у исправне и добре за своју децу. Али то се дешава под 2 услова која ми морамо испунити;
– да имамо поверење у Њега и
– да погрешне, тешке, нефер животне ситуације подносимо на исправан, Богу угодан начин
Много пута ми се уопште не понашамо на Богу угодан начин, кад пролазимо кроз животне застоје и тешкоће. Зато се дешава да кроз исте или сличне ситуације пролазимо много пута, јер нисмо научили одређену животну лекцију
 
Приличан део тежине наших животних тешкоћа зависи од тога какав став заузимамо у тешкоћама.
Ми можемо својом ставом преувеличати и умножити осећај тежине у тешкоћама и умножити своје страдање….Говорим вам као некадашњи стручњак из те области 🙂
Ми можемо да се толико усредсредимо и преувеличамо своју тешкоћу и будемо у депресији због самосажаљења, да себе уведемо у изузетно страдање, које смо самима себи направили.
А можемо изабрати да ставимо себе и дешавања у свом животу у Божије руке, да учимо и форсирамо себе да Му верујемо да Он има план, промисао за наш живот и да учимо да не стајемо на пут Божијем промислу претераним фокусирањем на сопствену невољу.
Тако можемо учинити да нестане приличан део тешкоће која нас оптерећује.
Вежно је учити како да и у невољама обраћамо пажњу на све оне свакодневне лепе ствари, којима нам се шаље утеха, под условом да желимо да приметимо.
Што више духовно сазревамо, то више растемо у Господу. Расти у Господу уопште није лак и безболан процес. Сумануто је веровати да може проћи сасвим безболно. Али што више растемо у Господу то наш живот постаје сређенији и мирнији
о тешкоћама