Позиција силе и снаге

Покајање је унутрашња сломљеност срца, скрушеност срца, као одговор наше душе на спознају сопственог греха, на спознају ко смо могли бити у Богу, а какви смо постали тиме што смо изабрали погрешан начин живљења. То је уејдно и гнушање на сва изопачења живљења која виђамо око себе и дубока потреба за чистотом, лепотом, правдом, добротом и мудрошћу, чији је извор једино у Богу

Тако започиње наш живот у Христу јер имамо неодољиву потребу да се излечимо од сопствених погрешних избора, злих дела и грешних наклоности душе. Тада се почињемо учити како се препуштати Богу да би нас излечио. Ми чинимо што је до нас, трудимо се ускладити живот са Његовим заповестима, уздржавати се од зла са којим смо научили живети и то некад бива тешко и болно, јер је одвикавање од зле навике врло мучан и захтеван процес, а уз то емотивно врло болан, као одсецање дела себе.

Покајање се потом наставља и у годинам након уласка у хришћанство и провлачи се кроз цео живот хришћанина. Што је човек чистији душом и ближе Богу, то има већи осећај покајања и недовољности пред Богом.

Тај осећај није осећај слабости и јадности, већ силе и снаге, јер се у том осећају самоумањења, човек отвара за ризницу Божијих благослова. Без самоумањења немогуће је доћи до Бога, немогуће је доћи до неописиве слаткоће Његовог присуства у нашем животу

 

КАКО ДОБИЈАМО ПОЗИЦИЈУ СИЛЕ И СНАГЕ

Бог жели да ми доживимо радост, али до радости у Богу се долази само једним путем. Бог нас је створио да би нас волео и да бисмо ми волели Њега. Ми своју љубав према Њему исказујемо животом који је у складу са Његовим заповестима, који није увек лако постићи, јер захтева труд, подвиг.

Божија сила се исказује у људској слабости – кад човек мисли да је слаб по себи, а снажан у Богу. Кад мислите да сте сами, без Божије помоћи, снажни и моћни да све учините, онда немате приступ Божијем натприродном благослову који чини да урадите више, боље и даље од својих природнох способности. Тада радите само у оквиру својој природних способности које вам је Бог дао да користите током овог живота.

 Кад мислите да сте слаби и да једино можда можете успети уз помоћ Божију, онда вам се, пропорционално осећају ваше слабости и поверења у Бога, отвара ризница Божијих благослова и снаге.

Што више увиђате своју слабост и што више очекујете помоћ од Бога, то ће вам се више и дати. Са таквим ставом ви заправо успевате да превазиђете своје природне способности и урадите и много више од могућности својих талената  које вам је Бог уткао у душу. Тада више не користите само своје природне ресурсе, већ и ризницу Божијих благослова, која се отвара само смиреној души (души која се вољно самоумањује)

У Псалму 50 читамо; “Жртва је Богу дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће одбацити“

Цар Давид се молио овом молитвом скрушеног срца и Бог му је давао велику радост у духу. Може ли бити да радост Божија није присутна у нашим животима, јер нам недостаје скрушеност срца и покајање?

Ако хоћете да уживате у дубљој молитвеној комуникацији са Богом, у интензивној интимности са Богом, једини начин на који ћемо Га наћи је  у скрушеном срцу и покајању. Сам Бог нам је рекао у Светом Писму, у Јаковљевој посланици,  да је управо то пут; “Бог се противи гордима, а смиренима даје блгаодат….ПОНИЗИТЕ СЕ пред Господом и УЗВИСИЋЕ ВАС“



**Више на ову тему у мојој аудио књизи “РАДОСТ И МИР У ДУХУ“.

О књизи прочитајте  О В Д Е.

Pozicija sile i snage

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.