Мотивационе хришћанске мисли

“…Као што морамо хранити своје физичко тело, тако морамо хранити и душу. Научите да “инвестирате“ у свој унутрашњи свет.
По некад свом телу дајемо и 3 велика оброка дневно, а свом унутрашњем човеку дамо малени оброк само 1 пут седмично. После се питамо зашто немамо оптимизма, енергије, Божију милост, зашто само гунђамо и критикујемо, а све се десило због одвојености од Бога, јер нисмо нашли време да проведемо са Њим и од Њега добијемо обновљење снаге….
Пуноћа радости, мир и победа, обновљење снаге је једино у Божијем присуству….“

(Из аудио књиге ‘Радост и мир у духу“, aко вам је потребна, наручите је  О В Д Е.


Свети оци кажу;
Не треба претерано наглашавати страдање Христово, јер је дело Христово ДАЛЕКО ВЕЋЕ од Његовог страдања.
Дело Христово за људски род је прво СПАСЕЊЕ и потом оно највеће, ОБОЖЕЊЕ тј ОБОГОЧОВЕЧЕЊЕ, термин који је увео св отац Јустин нови.
Један од Свете Тројице је постао један од нас да би и нас начинио причаснициме те вечне заједнице!!“ (св. Максим исповедник)
Каква корист и неописива радост за сваког хришћанина!!


Често смо у периоду чекања. Али Бог има унапред одређено време за све. И ако чекамо на Бога да нам Он реши одређене животне ствари, онда то и вреди чекати.
Али док се чека, није добро зауставити све остало у животу и усмерити сву енергију у чекање. То је врло исцрпљујуће и погрешно. Бог зна да ти чекаш и Он каже; “Чекај на добар и исправан начин“
Библија нам каже да пратимо пример пољопривредника, сејача.

Сејач посеје семе и пусти га да расте, а он чека. Сејач не прекопава земљу да би видео колико је семе израсло. Он једноставно чека. Једноставно верује Богу да ће дан жетве једног дана доћи.


“Moć i uspeh ti daju slavu kod ljudi, ali te Bogu odvodi jedino unutrašnji osećaj da si slab i nedovoljan“...(Misao iz jednog divnog pravoslavnog filma kog sam davno gledala)…Taj osećaj ne znači da kao jadnik puziš kroz svet, jer pravi izgled osećaja nedovoljnosti bez Boga je nevidljiv drugima – najćeše si moćan i harizmatičan pred drugima, a u duši dobro znaš da si niko bez Hrista. I što više znaš da si niko bez Njega, to više dobijaš izgled sile i samouverenosti
To je ta premudra unutrašnja kontradiktornost Božijeg Duha, koju duh ovog sveta ne razume, niti njemu podudarni duh meditacije, joge, vorteksa i drugih duhovno niskih, nečistih “frekvencija“

Voljno i namerno unutrašnje samoumanjenje nas približava Bogu i postavlja u poziciju sile i snage, iako svojim ograničenim shvatanjem smatramo da je to pozicija slabosti…..


Увек ме пресече и уведе у опрез кад чујем ово Христово упозорење; “Ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима…“ (јеванђеље по Марку 8, 38)
Подсећа на 2 основне ствари; 1. на стид од Христа пред безбожнима, када кријемо веру да не будемо окарактерисани као залуђеници и тупави
**** 2. не нешто много горе – кад правимо компромисе са другим хришћанима, слажући се са њима у оговарању, осуђивању, пљувању (чак и своје цркве и народа) или нечим још и горим.

Сложимо се само због човекољубља, да не повредимо неког и тako допустимо себи да се постидимо Христа… А постидели смо се и одрекли Њега сваки пут кад не живимо у складу са Његовим одредбама. Јер Христос нас учи да гледамо своја посла, тј своје спасење, своје грехове, свој контакт са Богом, а не да у површности живљења непрекидно посматрамо друге, злурадо примећујући широм отворених очију све лоше што они раде, чак ни не примећујући добро, не бисмо ли их што боље осуђивали и критиковали, уједно не обраћајући пажњу на основне Христове одредбе….


“Ти, Господе, у почетку основа земљу и небеса су дело руку Твојих.
Они ће проћи, а ТИ ОСТАЈЕШ и све ће остарети као одело.
И савићеш их као хаљину и измениће се, а ТИ СИ УВЕК ИСТИ и године Твоје неће минути“ (Јеврејима 1, 10-11)………..А ми некад будемо фасцинирани злим околностима, толико да изгубимо контакт са Богом. Чини нам се да је Он у миру, далеко и безбрижан,незаинтересован да нам помогне, а ми у долини патње, препуштени себи……Заправо нас сопствени страх одваја од Бога, јер је страх најјаче оруђе нечисте силе да нас одвоји од Бога……
Посматрати живот из перспективе горњег стиха. Ни злом не бити паралисан, јер ће СВЕ ПРОЋИ и нестати – једино Он остаје и они који су са Њим.


Бог није ни казнитељ ни мучитељ. Бог није творац ни зла, ни смрти, ни пакла. Православна теологија нас учи да је Он БЕЗОБАЛНИ ОКЕАН МИЛОСРЂА И ЉУБАВИ, да Он не шаље зло и страдање
У Старом Завету је Бог представљен као судија, јер је то Стари, непотпун завет са непотпуним откровењем Божије Лилности
Али Бог је човека створио слободним да изабере добро или зло, да сам доноси одлуке и бира да ли ће бити у заједници љубави са Њим или ће му рећи “Не“. Бог не намеће човеку веру у Њега…
Зато је рај и пакао ствар нашег избора и наше слободе, а није резултат Божије воље. Погрешан, наопак човеков избор, избор да свој живот заснује НА СЕБИ, а не на Богу, да мислимо да смо ми већ САМОДОВОЉНИ, да смо довољна пуноћа бића БЕЗ заједнице са Богом (да нам Бог не треба јер нам је овако добро), јесте осуђивање себе на вечно лишавање заједнице са Богом и са свима који су у заједници са Њим..
pozitivne hrišćanske misli
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.