Da gledamo svoja posla

Postoji jedna zanimljiva misao, koja glasi; “Ne obraćaj previše pažnje na greške drugih…niti na ogavnosti raznih dešavanja“.

Biblija nas uči u 1. poslanici Solunjanima 4, 11; “Da se usrdno starate da živite mirno, i da gledate svoja posla.“

Pažnji koja je pronicljiva, koja se bavi duhovnošću, nije moguće da ne vidi i ne primeti nešto što se oceni kao pogrešno, ne možeš da se ne vidi svet oko sebe…ali važno je tome lošem što vidimo, ne davati previše značaja i pažnje, ukoliko ne možemo ništa da promenimo.

Ako možemo nešto uraditi, onda jeste neophodno posmatrati da bi se nešto preduzelo. Ali ako ne možemo ništa uraditi, onda je prekid posmatranja nakarade ono dobro koje mi možemo da učinimo u tom trenutku.

Kad smo nečistog uma, onda lako i brzo primetimo nečistotu i u drugome, pa nas to opterećuje i muči, čini da se i  osećamo loše….Time se nečistota u nama umnožava.

Dakle, zašto ne obraćati pažnju na pogreške drugih? Osuđujući druge za neke grehove mi samim tim činimo taj isti greh u mislima, jer o njemu mislimo, to nam je u mislima. Greh iz misli lako pređe u greh rečima. Tako da umesto da umanjuemo taj greh, mi ga uvećavamo misleći i pričajući o njemu.

Tako tu istu prljavštinu i greh umnožavamo u sebi, pa u svom mentalnom svetu polako postajemo sve više slični tome, postajemo podudarni takvom stanju duše. Kako umnožavamo u sebi? Čim mislimo o nečijem grehu, taj greh je u našim mislima. Dakle i mi saučestvujemo u tom grehu u svojim mislima.

Misleći i pričajući o tuđem grehu i naše stanje duše postaje vrlo slično stanju onog koji je u tom grehu. Gospod želi da nas očisti od grehova, tako da s ečesto dešava da upadamo upravo u onaj greh koji smo osuđivali kod drugih. Zato se po našim manastirima i među našim dobrim duhovnicima često kaže da se paimo da ne osuđujemo drugoga, jer sami lako možemo upasti u isti greh..A ako počnemo suditi, makar se austaviti na vreme, pokajati i ispovediti.

Što više obraćamo pažnju na zlo oko sebe, to se više zamagljuje vid, prlja um i u svojoj duši se nadodaje teret ovosvetskih grehova. Umesto korišćenja vremena da se bavimo Gospodom, duhovnošću, molitvom, dušekorisnom sadržajima, nečim dobrim, blagoslovenim, mi upotrebljavamo vreme da se bavimo prljavštinama ovog sveta.

U poslanici Rimljanima 2, stih 1 piše; “U čemu sudiš drugome, sebe osuđuješ; jer ti koji sudiš činiš to isto.“ Vremenom nam se i na licu vidi da se bavimo takvim mislima

A vidite, svaka država vredi onoliko koliko ima svetih ljudi. Kaže se da svaka nacija postoji zato što ima nekih 10ak pravednika, Božijih ugodnika, za koje niko ne zna ko su, a ni oni sami ne znaju da su oni ti pravednici. Što država ima više pravednika to je vrednija.

Zato bi mi vernici trebalo da se bavimo svetlošću, a ne tamom, da se bavimo Hristom, ne antihristom i prljavštinama ovog sveta, prljavštinama drugih ljudi.

Jer kako su sveti ljudi postali sveti? Tako što su se bavili Bogom, bili su u jako učestalom razgovoru sa Njim, većinu svojih misli su posvećivali Bogu i izučavanju Njegovih zakona. Ramišljanje o zlu ovog sveta i gresima drugih ljudi im je bilo poslednje na umu, jer su insistirali na očišćenju svog greha i gledali su u sebe, umesto u druge.

U Poslanici Galatima 6, stih 1 piše; “..ako i upadne čovjek u kakvo sagrešenje, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan…“

Dakle ispravljati se duhom krotosti, čuvajući se da mi ne upadnemo u siti taj greh. Jer što se više pažnjom zadržavamo na onom što vidimo kao greh i bilo kakvo izopačenje, dešavaju se izvesne ozbiljne posledice po nas same, pa postaje lako da u budućnosti i sami upadnemo u isti greh.


Ako vas ova tema više interesuje, obradila sam je u svom novom audio materijalu “KAKO prevazići negativne misli“

Ako vas više interesuje tematika ovog materijala, kliknite  O V D E.

да гледамо своја посла

 

Не покоравати се духу овог света

“Не љубите свијета ни што је у свијету. Ако неко љуби свијет, љубави Очеве нема у њему; Јер све што је у свијету: похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од свијета. И СВЕТ ПРОЛАЗИ И ПОХОТА ЊЕГОВА; А ОНАЈ КОЈИ ТВОРИ ВОЉУ БОЖИЈУ ОСТАЈЕ ДОВЕКА…“ (1. посланица Јованова 2, 15 – 17)

“Не покоравајте се духу овог света, који непрекидно жели да нас потпуно покори себи. Са друге стране, по нашој везаности за чула и утиске света, због наше телесне природе и ми волимо да флертујемо са светом и поигравамо се његовом похотом.

А дух овог времена је КОНАЧАН и једног дана ће ући у НЕПОСТОЈАЊЕ. Ако останемо поробљени овим светом, светском похотом, својом телесном природом и ми ћемо са њим остати у непостојању, у духовној смрти у вечности, удаљени од Бога, сакривени у мраку.

Циљ хришћанског живота је да се ОДУПРЕ ДУХУ ОВОГ ВРЕМЕНА, да му не буде подложан. Циљ је да у њему што више буде Божији Дух, насупрот духу овог света. Циљ је у томе да  хришћанинова душа може остати у вечности са Богом и у светлости Његовог Царства.

Јер кад умремо, а душа нам је поробљена духом овог света, шта ће од ње по смрти остати??…..

(Део проповеди Владике Жичког Јустина, 2017-те године на Литургији у мом родном крају)

не љубите света

Ne pokoravati se duhu ovog sveta

Аудио књига “ВЕРА која мења СВЕ“

У посланици Ефесцима 2, стих 10 пише да смо Божија творевина, али је неопходно знати да смо ми творевина у ПРОЦЕСУ РАЗВИТКА, баш као што је и сва остала творевина Божија успостављена са семеном непрекидног развитка.

Ипак, ми се разликујемо од остале творевине, јер смо створени ДИРЕКТНО од Бога, по Његовом лику и Бог нас ДИРЕКТНО УПУЋУЈЕ и усмерава.

Током наших живота Бог нас уобличава у људе какве нас је Он у суштини створио да будемо. А то се остварује само кад се трудимо ускладити се са Њим и Његовим законима тј препорукама за добар и дубок живот.

Ако живимо дивље, далеко од Бога, незаинтересовани за склад са Њим, претварамо се у неупоредиво лошију верзију самих себе, од оне коју је Бог желео да ми будемо.

Свети Оци тврде да ће сваки човек, кад изађе из овог света у вечни живот, видети слику себе каквог га је Бог планирао да буде. Многи од нас ће бити постиђени и ужаснути пред страшним изопачењем ког су учинили својој личности.

И ви који се трудите живети у складу са Богом, не би требало да будете обесхрабрени или постиђени што развој ваше личности не иде довољно брзо како ви замишљате да би требало. Кључ је смирено прихватити своје недостатке и схватати себе као особу која ће до краја живота бити у процесу развитка.

Дакле, ако бисмо се развијали онолико брзо колико сами желимо, како бисмо научили смирење тј самоумањење због свесности својих мана и слабости? Како бисмо научили трпљење и стрпљење које су 2 најважније духовне особине?

Бог нас награђује по нашем труду и љубави према њему, а не по перфектном саморазвоју. Божији путеви су бољи од наших путева и планова. Бог зна нашу вредност и безусловно нас воли…

Ово је део из моје аудио књиге “ВЕРА која мења СВЕ“


 

Аудио књига‘ВЕРА која мења СВЕ“ је хришћански приручник, који упућује како да веру у Божију свемоћ употребите на све области свог живота, са циљем да га многоструко унапредите.

Наш величанствени Бог коме служимо је уједно и Бог увећавања и напредовања у сваком смислу. Зато нам није на корист да Онога, који је на нашој страни и може да учини многобројне промене у нашим животима, увек остављамо по страни, у кутији коју отварамо само недељом на Литургији или кад се молимо.

Књига је снимана у профи студију и садржи око 3,5 сата снимљеног материјала.

Кошта 1.400 динара + поштарина, за наручиоце и Србије или 16 евра + поштарина за наручиоце из иностранства. За наручиоце из иностранства је незнатно скупље због банковних провизија PayPal платформе, коју користим за примање ваших уплата.

Књигу наручите  О В Д Е или на мејл vesnabiorac@gmail.com