Не морате живети са осећајем кривице

Толико је предности и толико дарова Господ Исус освојио за нас.
Вера је примање и примање је вера..
Не могу се примити сви ти духовни дарови без наше вере у Бога и вере да нам је толико тога дао.

Човек нема силу у својој природи да се излечи од осећаја кривице, поговоту кад постане све више свестан мрачне стране своје природе. Било шта да својим снагама покуша да утиша глас савести само ће нанети себи несагледиву штету.
Али зато Христос има савршено решење за сваког од нас

п.с.

Да бисте све моје видео снимке добијали на време, одмах након што их поставим на ЈуТјуб, упишите се у листу пратилаца мог канала овде; https://www.youtube.com/user/VesnaBiorac

Advertisements

Хришћанске Позитивне Мисли

Шта радити кад смо у сезони “орезивања“, кад губимо извесне ствари у животу, кад пролазимо кроз болне промене?

Када Господ дозволи да се изгуби нешто у животу, МОРАМО ИМАТИ НА УМУ, У СРЦУ И У ДУХУ да, ако Бог допушта да имамо болни губитак, ОН ЋЕ ТО ЗАМЕНИТИ НЕЧИМ БОЉИМ, нечим много бољим!! Али да би се то и остварило, да бисмо били у могућности да примимо Божије благослове, потребно је непомућено веровати да ћемо их добити, да је само питање времена…..
Да би Бог дао нешто боље, онда оне старе ствари морају да НЕСТАНУ.

Бог ће ти причати о изобиљу када живиш у оскудици, говориће ти о радости кад си тужан…јер оно што сад пролазиш је само процес, фаза. али не гледај процес, гледај на циљ.
Тако можемо себи сваког дана говорити; “Ја нећу овде остати. Можда сам сада прикован, али нећу овде вечито остати. Можда сам сада у гробници, али ту нећу остати. Ово је краткорочна ситуација и ја ћу изаћи из овога јада у ком сам, уз Божију помоћ, јер Он жели напредак и развој сваком свом детету.“


Без Бога не можемо чинити ништа, али БЕЗ НАШЕГ УЧЕШЋА Он неће учинити пуно.
Христос је рекао да на Њега пренесемо своје бриге, али није рекао да пренесмо своје одговорности и обавезе.

Партнерство Божије и човекове воље је неопходно за наш духовни раст (иако је то партнерство неравномерно, јер је Божије учешће несразмерно веће).


Бог није боља верзија човека. Он је неупоредиво узвишенији од сваког људског бића.
Он је НИ ИЗ ЧЕГА створио читав створени свет и човека. To jе нешто што човеков ум не може ни да појми.
Бог је сасвим независтан.

Он има Живот у самом себи, који је сасвим независтан од било чега другог. То је атрибут који је неразумљив за наше схватање. Наше живљење је сасвим ЗАВИСНО, јер нам је живот ДАТ као дар…
Бог је независтан у свему, јер је Он који СВЕ ДАЈЕ


Кад се ситуација не одиграва онако како смо планирали и желели, не остајати заглављен у тој позицији.

Не заборавити да Бог има и ново животно поглавље за нас – поглавље испуњено Његовим благословима, милостима и победом!


Ако мислимо да је циљ бр. 1 да у животу будемо срећни, онда смо површни хедонисти. Бог нас није поставио у овај живот да би наш првенствени циљ био срећа.

СРЕЋА ЈЕ УСПУТНИ ПРОИЗВОД ЖИВЉЕЊА ЗА ЦИЉ због ког смо створени. Прави циљ је живот у славу Божију.
Срећа није циљ, већ НАГРАДА која се добија због чињења исправних ствари.
СВЕТОСТ СТВАРА СРЕЋУ И РАДОСТ.


“Јер ЊИМЕ (Христом) БИ САЗДАНО СВЕ што је на небесима и што је на земљи….
СВЕ ЈЕ ЊИМЕ И ЗА ЊЕГА САЗДАНО…“

“Све је за Њега“, а ми некад сматрамо да смо ми центар света, да смо ми у власти, да је цео свет наш…..сасвим сметнемо са ума да нам је Бог дао живот и материјална добра на привремено коришћење, да смо само гости, који привремено бораве на овом свету….и да је најважнији задатак поштовати законе и одредбе Оног (Исуса, Сина Божијег), кроз кога и за кога је све саздано


“Без увођења Господа Христа у сваку област нашег живота, наше живљење није оно што би могло бити.

Када увек имате Бога на уму, то је знак ваше понизности и зависности од Њега. Када имате такву зависност од Бога, Он ће много тога учинити за вас, само да би вас поставио тамо где Он сматра да је потребно да будете.

Тако видимо да зависност од Бога није слабост, већ снага, која активира невероватну Божију помоћ…..“
(Из аудио књиге “РАДОСТ и МИР у духу“)


Пред крај Литургије се свештеник моли;
“Јер си Ти ОСВЕЋЕЊЕ наше…..“
и потом;
“Господе, Ти благосиљаш оне који Тебе благосиљају и ОСВЕЋУЈЕШ оне који се у ТЕБЕ УЗДАЈУ…“
Какве невероватне духовне дарове Бог даје својој деци!
Освећење је велика промена, велика ствар. Дакле, ми се мењамо, трансформишемо Његовом силом, освећује нас, значи даје могућност изузетним појединцима да могу постати свети!!
Врло често, опхрвани ограничењима своје пале природе и изаовима палог живота на земљи, због духовне тромости, скоро да не увиђамо изузетност и натприродност дарова, које нам Бог даје, кад се трудимо живети у складу са Његовим одредбама…..зато је важно подсећати се и радовати због њих


Svaki čovek je iz ne-bića, iz nepostojanja, doveden u postojanje. Postojalo je vreme kad nas nije bilo, kad uopšte nismo postojali, ali smo ljubavlju Božijom prizvani u život.

Car David u vezi toga piše u Psalmu 139, stihovi 13- 17; “Jer si Ti stvorio što je u meni, sastavio si me u utrobi matre moje.
Hvalim Te što sam divno sazdan.
Divna su dela Tvoja i duša moja to zna dobro.
Ni jedna se kost moja nije sakrila od Tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemljskoj.
Zametak moj videše oči Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano i dani zabeleženi KAD IH JOŠ NIJE BILO NI JEDNOGA
Kako su mi nedokučljive pomisli Tvoje, Bože! Kako im je veliki broj!“

VI I JA SMO U BOŽIJIM MISLIMA


‘Богат сам и обогатио сам се и ништа ми не треба…“

Стих се односи на људе, који мисле да имају довољно свега потребног за живот, имају одличне плате, добре куће и станове, добра кола, напредују у професији, породица им је како треба, имају праве пријатеље и живе у чвртом уверењу да им БОГ уопште НИЈЕ ПОТРЕБАН.
Мисле да су слабићи они којима је потребан Бог и религија и да је то само вештачка потпора за слабе.

Даље Господ за њих каже; “…а не знаш да си НЕСРЕЋАН и ЈАДАН, и СИРОМАШАН, и СЛЕП, и НАГ.“ (Откровење 3, 17)

Такав је сваки онај који нема Христа у свом животу.

hrišćanske pozitivne misli

Инспиративне хришћанске мисли

‘Благо човеку који не иде на веће безбожничко и на путу грешничком не стоји….него му је омилио Закон Господњи и о Закону Његову мисли дан и ноћ!’‘ (Псалам 1, Библија)

То значи да ако хоћете да ваш живот буде благословен, нећете градити свој живот на саветима света (“свет“ је хришћански назив за начин живота у ком људи живе у гресима и не желе да живе у складу са Божијим заповестима, а то је последњих скоро 100 година већина нашег друштва), нити на начин како свет око вас мисли, већ ћете га градити на начин како је Господ Заповедио, како Бог мисли.
Када се каже да о Закону Господњем мислимо дан и ноћ, то значи да се трудимо живети по Божијем закону.
Реч Божија није само храна за твоју душу, већ је то и стандард твог живота, основа на којој градиш свој живот и свакодневицу.

Реч Божија поставља стандарде на основу којих оцењујеш све што се дешава око тебе. Реч Божија је стандард на основу ког доносиш одлуке у вези ситуација са којима се сусрећеш у животу. Сви градимо живот на нечему и доносимо одлуке на основу нечега. Зато ми хришћани морамо дозволити да основа на којој ћемо градити наш живот буде Реч Божија….


‘Вером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери фараонове; И више вољаше да страда са народом Божијим, него да има привремену насладу греха…“ (посланица Јеврејима 11, 24)
Тако и данас, сваки прави делатни хришћанин, одбија да учествује у многим компромисима и делима овог грешног света, чиме се за извесно време одриче од животне насладе.
Радије пролази кроз тегобе због уздржања и одрицања, да би био део изабраног Божијег народа. Јер награду за труд одрицања од греха хришћанин добија после неког времена (или година) још У ОВОМ СВЕТУ, а посебно у ВЕЧНОМ животу……док грешни живот овог света ПРВО ДОНОСИ НАСЛАДУ, али му је крај врло ГОРАК, ОТУЖАН и често НЕПОПРАВЉИВ…..


Људско биће има природну потребу да велича и слави већег од себе. Бог нам је усадио у душу ПОТРЕБУ да ЊЕГА величамо и обожавамо.
Међутим, ако не успемо да схватимо да смо намењени да славимо и величамо Творца – Бога, онда завршавамо прослављајући твар, па ма шта то било.
Тако неки људи обожавају партијског вођу или своју породицу, или паре, или каријеру…неко други обожава своју нацију или спорт који прати, свој посао или самог себе.
Неко прославља сатану или твари око себе, као паганин.
Све само зато што нас је Бог створио са ЖЕЉОМ да прослављамо и величамо, обожавамо.
Ако не прослављамо Бога, постајемо ИДОЛОПОКЛОНИЦИ, јер неког или нешто просто морамо да обожавамо…..


Највећи проблем сваког од нас је што желимо имати КОНТРОЛУ, чак и над Богом.
Али Бога није могуће контролисати.
Ми се трудимо на све могуће суптилне начине да пратимо сва правила, испоштујемо све формуле, не бисмо ли просто УСЛОВИЛИ Бога да нам да оно што нам треба.
Тада произилази да нам не треба Бог и Његово присуство, већ Његови благослови. Да ли ви волите “пријатеља“ који је са вама само због тога шта може добити од вас, због личне користи.
Тако и Бог воли оне који се труде око Њега због љубави према Њему, а не оне који се труде ради добити


Свако може начинити добро од добре ситуације, али је само БОГ СПЕЦИЈАЛИЗОВАН да створи ДОБРО и из ЛОШИХ и КОМПЛИКОВАНИХ ситуација.

Он може учинити да твоје НЕДАЋЕ буду ИЗВОР НЕСЛУЋЕНИХ, ДОБРИХ ПРИЛИКА. Он може отворити одличну шансу од потпуно негативних околности…..

inspirativne hrišćanske misli

Мотивационе хришћанске мисли

“…Као што морамо хранити своје физичко тело, тако морамо хранити и душу. Научите да “инвестирате“ у свој унутрашњи свет.
По некад свом телу дајемо и 3 велика оброка дневно, а свом унутрашњем човеку дамо малени оброк само 1 пут седмично. После се питамо зашто немамо оптимизма, енергије, Божију милост, зашто само гунђамо и критикујемо, а све се десило због одвојености од Бога, јер нисмо нашли време да проведемо са Њим и од Њега добијемо обновљење снаге….
Пуноћа радости, мир и победа, обновљење снаге је једино у Божијем присуству….“

(Из аудио књиге ‘Радост и мир у духу“, aко вам је потребна, наручите је  О В Д Е.


Свети оци кажу;
Не треба претерано наглашавати страдање Христово, јер је дело Христово ДАЛЕКО ВЕЋЕ од Његовог страдања.
Дело Христово за људски род је прво СПАСЕЊЕ и потом оно највеће, ОБОЖЕЊЕ тј ОБОГОЧОВЕЧЕЊЕ, термин који је увео св отац Јустин нови.
Један од Свете Тројице је постао један од нас да би и нас начинио причаснициме те вечне заједнице!!“ (св. Максим исповедник)
Каква корист и неописива радост за сваког хришћанина!!


Често смо у периоду чекања. Али Бог има унапред одређено време за све. И ако чекамо на Бога да нам Он реши одређене животне ствари, онда то и вреди чекати.
Али док се чека, није добро зауставити све остало у животу и усмерити сву енергију у чекање. То је врло исцрпљујуће и погрешно. Бог зна да ти чекаш и Он каже; “Чекај на добар и исправан начин“
Библија нам каже да пратимо пример пољопривредника, сејача.

Сејач посеје семе и пусти га да расте, а он чека. Сејач не прекопава земљу да би видео колико је семе израсло. Он једноставно чека. Једноставно верује Богу да ће дан жетве једног дана доћи.


“Moć i uspeh ti daju slavu kod ljudi, ali te Bogu odvodi jedino unutrašnji osećaj da si slab i nedovoljan“...(Misao iz jednog divnog pravoslavnog filma kog sam davno gledala)…Taj osećaj ne znači da kao jadnik puziš kroz svet, jer pravi izgled osećaja nedovoljnosti bez Boga je nevidljiv drugima – najćeše si moćan i harizmatičan pred drugima, a u duši dobro znaš da si niko bez Hrista. I što više znaš da si niko bez Njega, to više dobijaš izgled sile i samouverenosti
To je ta premudra unutrašnja kontradiktornost Božijeg Duha, koju duh ovog sveta ne razume, niti njemu podudarni duh meditacije, joge, vorteksa i drugih duhovno niskih, nečistih “frekvencija“

Voljno i namerno unutrašnje samoumanjenje nas približava Bogu i postavlja u poziciju sile i snage, iako svojim ograničenim shvatanjem smatramo da je to pozicija slabosti…..


Увек ме пресече и уведе у опрез кад чујем ово Христово упозорење; “Ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима…“ (јеванђеље по Марку 8, 38)
Подсећа на 2 основне ствари; 1. на стид од Христа пред безбожнима, када кријемо веру да не будемо окарактерисани као залуђеници и тупави
**** 2. не нешто много горе – кад правимо компромисе са другим хришћанима, слажући се са њима у оговарању, осуђивању, пљувању (чак и своје цркве и народа) или нечим још и горим.

Сложимо се само због човекољубља, да не повредимо неког и тako допустимо себи да се постидимо Христа… А постидели смо се и одрекли Њега сваки пут кад не живимо у складу са Његовим одредбама. Јер Христос нас учи да гледамо своја посла, тј своје спасење, своје грехове, свој контакт са Богом, а не да у површности живљења непрекидно посматрамо друге, злурадо примећујући широм отворених очију све лоше што они раде, чак ни не примећујући добро, не бисмо ли их што боље осуђивали и критиковали, уједно не обраћајући пажњу на основне Христове одредбе….


“Ти, Господе, у почетку основа земљу и небеса су дело руку Твојих.
Они ће проћи, а ТИ ОСТАЈЕШ и све ће остарети као одело.
И савићеш их као хаљину и измениће се, а ТИ СИ УВЕК ИСТИ и године Твоје неће минути“ (Јеврејима 1, 10-11)………..А ми некад будемо фасцинирани злим околностима, толико да изгубимо контакт са Богом. Чини нам се да је Он у миру, далеко и безбрижан,незаинтересован да нам помогне, а ми у долини патње, препуштени себи……Заправо нас сопствени страх одваја од Бога, јер је страх најјаче оруђе нечисте силе да нас одвоји од Бога……
Посматрати живот из перспективе горњег стиха. Ни злом не бити паралисан, јер ће СВЕ ПРОЋИ и нестати – једино Он остаје и они који су са Њим.


Бог није ни казнитељ ни мучитељ. Бог није творац ни зла, ни смрти, ни пакла. Православна теологија нас учи да је Он БЕЗОБАЛНИ ОКЕАН МИЛОСРЂА И ЉУБАВИ, да Он не шаље зло и страдање
У Старом Завету је Бог представљен као судија, јер је то Стари, непотпун завет са непотпуним откровењем Божије Лилности
Али Бог је човека створио слободним да изабере добро или зло, да сам доноси одлуке и бира да ли ће бити у заједници љубави са Њим или ће му рећи “Не“. Бог не намеће човеку веру у Њега…
Зато је рај и пакао ствар нашег избора и наше слободе, а није резултат Божије воље. Погрешан, наопак човеков избор, избор да свој живот заснује НА СЕБИ, а не на Богу, да мислимо да смо ми већ САМОДОВОЉНИ, да смо довољна пуноћа бића БЕЗ заједнице са Богом (да нам Бог не треба јер нам је овако добро), јесте осуђивање себе на вечно лишавање заједнице са Богом и са свима који су у заједници са Њим..
pozitivne hrišćanske misli

Ти си Божије ремек-дело

Већина људи није ни упозната са ким каква огромне ресурсе је Господ усадио у људско биће.

Бог је човека створио са потенцијалом обожења, које се може остварити у заједници љубави са Богом, а никако техникама, сопственим трудом и у раздвојености од Бога.

Огромна Божија љубав према сваком од нас је исказана у томе каквима нас је Господ створио и са каквим циљем. Ми нисмо неважна бића, која само за извесно време живе, а онда нестану заувек. Створени смо за вечност.

Више у видеу.

Хришћанске позитивне мисли

Ево Божијег обећања за нацију која би Му била послушна;

“О, кад би народ мој слушао Мене и синови Израиљеви ходили путевима Мојим…“ (и ми хришћани смо увршћени у синове и кћери Израиљеви преко жртве Господа Исуса)
“Брзо бих покорио непријатеље њихове и на противнике њихове дигао бих руку своју.
Који мрзе на Господа били би им покорни и добри дани њихови били би довека.
Најбољом бих пшеницом хранио њих и медом бих из камена ситио их“

(Псалам 81, 13 – 16)


Кад се трудимо живети у складу са Божијим заповестима, улазимо у нови, другачији начин живота, потпадамо под Божију заштиту и управљање.
А Бог тачно зна ШТА ти је потребно, КАДА ти је потребно, КО ти је потребан. Он зна битке које стоје испред тебе, снове које ћеш да достигнеш.

Из тог разлога НЕ МОЖЕМО да молимо да се од нас уклони свака неугодна животна ситуација у којој смо (тј можемо, али то не значи да ће бити од нас уклоњена, док не дође време…)

Бог ће да УПОТРЕБИ извесне особе и ситуације, које су ти велика сметња у животу, да те ДУШЕВНО ИШМИРГЛАЈУ и скину углове и оштрине са твог унутрашњег бића.


Богородица Марија је била јако млада, сиромашна и женског рода, што ју је, за тадашње време, чинило неодговарајућом за духовну употребу од Бога, гледајући очима њених сународника Израиљаца.
Али Бог је гледао њену ВЕРУ и ПОСЛУШНОСТ.
Тако Бог ни данас НЕ ГЛЕДА на нечије квалификације, већ на ПОВЕРЕЊЕ И ПРЕДАНОСТ коју особа има прем Богу.
Тако Бог најчешће употребљава људе, за које никад не бисмо мислили да ће бити употребљиви за Његове планове…..


“Као што нас изабра у Њему пре постања света да будемо свети и непорочни пред Њим, у љубави, предодредивши нас СЕБИ НА УСИНОВЉЕЊЕ кроз Исуса Христа…“

Овај стих из Новог Завета говори о ВРЛО РАДОСНОЈ ТЕМИ за све хришћане, а то је да нас је Бог Отац УСВОЈИО у своју порoдицу кроз нашу веру у Исуса Христа, Божијег Сина.
Усвојење је МНОГО ЗНАЧАЈНИЈИ ЧИН ОД РАЂАЊА. Рађање може бити нежељено и непланирано, а УСВОЈЕЊЕ ЈЕ СВЕСНО И ЖЕЉЕНО!!
Ко прихвати Сина Божијег, тог Бог Отац УСВАЈА, усиновљава и оћерковљује у Своју породицу!
Како је то изузетна, радосна инспирација за све хришћане!


Не можемо бити спашени својом силом ни снагом, а не можемо ни духовно расти својом силом и снагом.
Потребна је милост Божија и Његов благослов…..

(Ми некад мислимо да можемо и морамо својом силом и снагом, али то онда није тај, Богом благословен и Богом управљан духвни раст…)
Да можеш сам, Господ Исус не би дошао у овај свет да нас спасе.
Ми смо спашени Његовом благодаћу.
Ми чинимо добра дела и заслуге не да бисмо се спасили, јер је то Божије дело, већ добро чинимо као ПОСЛЕДИЦУ БОЖИЈЕГ СПАСЕЊА и благослова.
“Јер смо Његова творевина, саздани у Христу Исусу за ДЕЛА ДОБРА, која Бог унапред припреми да у њима ходимо.“

hrišćanske pozitivne misli

Трагична опасност затворене индивидуе у примеру Јуде Издајника

Кад смо се крстили, ми смо ушли у зајдницу са Богом и у цркву – заједницу са верним људима. У хришћанству не постоји усамљени верник, јер усамљен верник није хришћанин. Чак и пустињаци имају духовног оца или духовног брата са којим имају заједницу.

Постоји опасна и подмукла деструктивност у томе када своје најдубље тежње и искушења не желимо да поделимо ни са ким.

Ту страшну клопку можемо изучити у примеру Јуде Издајника. И Јуда је могао да се покаје, и Господ би га примио. А да се то десило, данас бисмо широм света имали цркве посвећене Јуди Великопокајаном и не би био запамћен као ужасни Издајник за све генерације хришћана.

Више у видеу;