Изабери веру уместо страха

“Нисам ли ти заповедио; буди слободан и храбар, не бој се и не плаши се, јер је са тобом Господ Бог твој куда год идеш“ (Књига Исуса Навина глава 1, стих 9)

Свето Писмо нас учи да страх доноси унутрашње мучење. Страх је осећање које нема милости према нама. Ако сте покретани страхом, уместо да сте покретани вером, како нас учи наш Господ Христос, то ће вас стање држати у ропству депресије, усамљености и очаја.

Многи од нас често не успевају да имају дане испуњене Божијом радошћу, миром и унутрашњом победом, јер допуштамо бити побеђивани страхом. Гледамо застрашујуће вести и трагичне серије на ТВ-у, па тиме хранимо свој страх. Читамо зле вести у новинама и на интернету и поново поткрепљујемо свој страх. Слушамо друге заплашене људе и опет увећавамо страх.

А страх је моћно оружје нашег непријатеља – нечисте силе.

Не допустите да се то и вама дешава! Посланица Римљанима нас учи да вера долази од слушања Речи Божије; “Вера бива од проповеди, а проповед од Речи Божије“ (посланица Римљанима 10, 17)

То значи да што више испуњавамо ум и срце Речју Божијом написаном у Светом Писму, то ће наша вера бити снажнија. А што нам је вера снажнија то ћемо лакше моћи да се супротставимо својим грешним жудњама и нападима нашег непријатеља – сатанске силе.

Изаберимо веру уместо страха, изаберимо Божију Реч.

И не заборавите да је сила која нам је дата на крштењу, много снажнија од силе страха. Када те збуне и обесхрабре мисли типа “Не могу ја то“, изабери веру и наметни себи мисао; “Свако добро могу учинити са Христом Исусом, мојим Господом!!“

Изаберимо веру, превазиђимо страхове и живимо у слободи у Христу, коју нам је Он освојио и дао на поклон, а на нама је да то научимо примити, разгорети у себи….

изабери веру уместо страха

Изабери ВЕРУ уместо страха

Пратите ме на YouTube каналу; https://www.youtube.com/user/VesnaBiorac

Пратите ме на FB; https://www.facebook.com/mislipozitivno

Advertisements

Ех, кад би се само….

“Ко чува смокву, јешће рода њезина…“ (Приче Соломонове 27, 18)

Изузетно је лако упасти у замку некреативног мисаоног става да, ако би се само промениле наше околности, онда би се и цео наш живот драстично побољшао, да је то оно што недостаје да би нам живот био бољи и испуњенији.

Можда мислите; “Ех, кад бих само добила нови посао или ако бих само добио нова кола или бољу кућу или ако бих имао боље пријатеље, онда бих стварно била много срећнија и испуњенија…“

Ипак, кроз многе животне ситуације сам научила да нас Бог прво мења као личности, да би потом изменио и наше околности. Ми мислимо; “Ех, кад би се само моје околности измениле….“ А Бог можда мисли; “Ех, кад би се само твој став променио, све би полако постајало другачије“

Ако и ви данас мислите; “Ех, кад би се само…“, онда знате да је време да сасвим преокренете и промените свој мисаони став. Немојте дозволити да вам такав негативни, некреативни мисаони став утиче на ваш животни став или на то како се понашате према другим људима.

Уместо тога, почните да се захваљујете Богу за све оно што је учинио за све нас и за све животне планове које је омогућио сваком од нас појединачно.

Једноставно научите да цветате ту где сте сада. Одржавајте, чувајте, радите на томе што вам је Бог сада дао у ваше руке, у ваш живот.

Ако бисте се фокусирали на оно што сада имате, уместо што се фокусирате на оно што немате, што вам недостаје, онда би вас Господ могао благословити, могао би умножити и могао би вас усмерити и повести ка оном значајном, што од почетка чува за вас…

hrišćanske pozitivne misli

Хришћанске мотивационе мисли

У људском уму се одвија НАЈВЕЋА ДУХОВНА БИТКА између сила добра и зла.
Ум који је склон сумњама, цинизму, критицизму и осуђивању НИЈЕ НОРМАЛАН УМ ХРИШЋАНИНА. То је начин размишљања који су многи од нас пренели из претходног живота, пре него што смо постали хришћани.

Иако смо позвани на обновљење ума, многи од нас хришћана не сматрају за сходно да пораде на обновљењу свог ума, на које Господ Исус позвива. Многи чак ни НЕ ЗНАЈУ ДА МОГУ, да ИМАЈУ ВЛАСТ дату од Христа да промене свој начин размишљања и да је то врло ВАЖНО да учине.

Ђаво се најјаче бори против нас у нашем уму и ОН НЕ ЖЕЛИ ДА ДОСТИГНЕМО ОБНОВЉЕЊЕ УМА.


Мисли су претеча свих наших дела.
Наша дела су резултат наших мисли.
Ако имамо ум који производи негативне мисли, имаћемо смућен, не баш пријатан живот.
Добро, блажено створење најчешће има пријатне, позитивне мисли, а цинична, нервозна особа има исте такве мисли….
Зато је важно започети мислити о томе шта мислимо.

Ђаво нам непрекидно подмеће негативне мисли и закључке, али их ми не морамо прихватити.
Морамо научити које су мисли прихватљиве Светом Духу, а које никако нису:
“А даље браћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добром гласу, било која врлина, било шта похвале достојно, то мислите.“ (Филипљанима 4, 8)


“…милосрђа Његова није нестало, ПОНАВЉА СЕ СВАКО ЈУТРО…“ (плач Јеремијин, 3, 22 -23, Библија)
Има ли нешто у твојој прошлости чега се стидиш и што те не чини срећним? Добра вест је да можеш бити слободан кривице и срамоте.
Горњи стих из Библије нас учи да се Божија милост над нама обнавља сваког јутра. Ако искрено желиш и тражиш Му, Он НИКАДА неће одбити да ти опрости.
Нека та мисао легне дубоко у твоје срце. Ако на души још увек носаш нешто из прошлости што те оптерећује, тражи од Бога опроштај и милост.
Тражи да твоју душу обнови и освежи, и неће те одбити


Ми смо ти који умногоме утичемо на то колико ћемо бити срећни, тиме КАКО РЕАГУЈЕМО НА НЕГАТИВНА ДЕШАВАЊА у животу и какав став имамо према животу уопште.

Када развијемо навику да увек размишљамо о Божијој доброти у свему што нам се дешава и ако примећујемо оно најбоље око нас, онда се живот одвија много лепше и растерећеније.

То је рецепт за радост, без обзира на околности, без обзира на дешавања

 

hrišćanske motivacione misli

хришћанске мотивационе мисли

Инспиративне хришћанске мисли

‘Благо човеку који не иде на веће безбожничко и на путу грешничком не стоји….него му је омилио Закон Господњи и о Закону Његову мисли дан и ноћ!’‘ (Псалам 1, Библија)

То значи да ако хоћете да ваш живот буде благословен, нећете градити свој живот на саветима света (“свет“ је хришћански назив за начин живота у ком људи живе у гресима и не желе да живе у складу са Божијим заповестима, а то је последњих скоро 100 година већина нашег друштва), нити на начин како свет око вас мисли, већ ћете га градити на начин како је Господ Заповедио, како Бог мисли.
Када се каже да о Закону Господњем мислимо дан и ноћ, то значи да се трудимо живети по Божијем закону.
Реч Божија није само храна за твоју душу, већ је то и стандард твог живота, основа на којој градиш свој живот и свакодневицу.

Реч Божија поставља стандарде на основу којих оцењујеш све што се дешава око тебе. Реч Божија је стандард на основу ког доносиш одлуке у вези ситуација са којима се сусрећеш у животу. Сви градимо живот на нечему и доносимо одлуке на основу нечега. Зато ми хришћани морамо дозволити да основа на којој ћемо градити наш живот буде Реч Божија….


‘Вером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери фараонове; И више вољаше да страда са народом Божијим, него да има привремену насладу греха…“ (посланица Јеврејима 11, 24)
Тако и данас, сваки прави делатни хришћанин, одбија да учествује у многим компромисима и делима овог грешног света, чиме се за извесно време одриче од животне насладе.
Радије пролази кроз тегобе због уздржања и одрицања, да би био део изабраног Божијег народа. Јер награду за труд одрицања од греха хришћанин добија после неког времена (или година) још У ОВОМ СВЕТУ, а посебно у ВЕЧНОМ животу……док грешни живот овог света ПРВО ДОНОСИ НАСЛАДУ, али му је крај врло ГОРАК, ОТУЖАН и често НЕПОПРАВЉИВ…..


Људско биће има природну потребу да велича и слави већег од себе. Бог нам је усадио у душу ПОТРЕБУ да ЊЕГА величамо и обожавамо.
Међутим, ако не успемо да схватимо да смо намењени да славимо и величамо Творца – Бога, онда завршавамо прослављајући твар, па ма шта то било.
Тако неки људи обожавају партијског вођу или своју породицу, или паре, или каријеру…неко други обожава своју нацију или спорт који прати, свој посао или самог себе.
Неко прославља сатану или твари око себе, као паганин.
Све само зато што нас је Бог створио са ЖЕЉОМ да прослављамо и величамо, обожавамо.
Ако не прослављамо Бога, постајемо ИДОЛОПОКЛОНИЦИ, јер неког или нешто просто морамо да обожавамо…..


Највећи проблем сваког од нас је што желимо имати КОНТРОЛУ, чак и над Богом.
Али Бога није могуће контролисати.
Ми се трудимо на све могуће суптилне начине да пратимо сва правила, испоштујемо све формуле, не бисмо ли просто УСЛОВИЛИ Бога да нам да оно што нам треба.
Тада произилази да нам не треба Бог и Његово присуство, већ Његови благослови. Да ли ви волите “пријатеља“ који је са вама само због тога шта може добити од вас, због личне користи.
Тако и Бог воли оне који се труде око Њега због љубави према Њему, а не оне који се труде ради добити


Свако може начинити добро од добре ситуације, али је само БОГ СПЕЦИЈАЛИЗОВАН да створи ДОБРО и из ЛОШИХ и КОМПЛИКОВАНИХ ситуација.

Он може учинити да твоје НЕДАЋЕ буду ИЗВОР НЕСЛУЋЕНИХ, ДОБРИХ ПРИЛИКА. Он може отворити одличну шансу од потпуно негативних околности…..

inspirativne hrišćanske misli

Мотивационе хришћанске мисли

“…Као што морамо хранити своје физичко тело, тако морамо хранити и душу. Научите да “инвестирате“ у свој унутрашњи свет.
По некад свом телу дајемо и 3 велика оброка дневно, а свом унутрашњем човеку дамо малени оброк само 1 пут седмично. После се питамо зашто немамо оптимизма, енергије, Божију милост, зашто само гунђамо и критикујемо, а све се десило због одвојености од Бога, јер нисмо нашли време да проведемо са Њим и од Њега добијемо обновљење снаге….
Пуноћа радости, мир и победа, обновљење снаге је једино у Божијем присуству….“

(Из аудио књиге ‘Радост и мир у духу“, aко вам је потребна, наручите је  О В Д Е.


Свети оци кажу;
Не треба претерано наглашавати страдање Христово, јер је дело Христово ДАЛЕКО ВЕЋЕ од Његовог страдања.
Дело Христово за људски род је прво СПАСЕЊЕ и потом оно највеће, ОБОЖЕЊЕ тј ОБОГОЧОВЕЧЕЊЕ, термин који је увео св отац Јустин нови.
Један од Свете Тројице је постао један од нас да би и нас начинио причаснициме те вечне заједнице!!“ (св. Максим исповедник)
Каква корист и неописива радост за сваког хришћанина!!


Често смо у периоду чекања. Али Бог има унапред одређено време за све. И ако чекамо на Бога да нам Он реши одређене животне ствари, онда то и вреди чекати.
Али док се чека, није добро зауставити све остало у животу и усмерити сву енергију у чекање. То је врло исцрпљујуће и погрешно. Бог зна да ти чекаш и Он каже; “Чекај на добар и исправан начин“
Библија нам каже да пратимо пример пољопривредника, сејача.

Сејач посеје семе и пусти га да расте, а он чека. Сејач не прекопава земљу да би видео колико је семе израсло. Он једноставно чека. Једноставно верује Богу да ће дан жетве једног дана доћи.


“Moć i uspeh ti daju slavu kod ljudi, ali te Bogu odvodi jedino unutrašnji osećaj da si slab i nedovoljan“...(Misao iz jednog divnog pravoslavnog filma kog sam davno gledala)…Taj osećaj ne znači da kao jadnik puziš kroz svet, jer pravi izgled osećaja nedovoljnosti bez Boga je nevidljiv drugima – najćeše si moćan i harizmatičan pred drugima, a u duši dobro znaš da si niko bez Hrista. I što više znaš da si niko bez Njega, to više dobijaš izgled sile i samouverenosti
To je ta premudra unutrašnja kontradiktornost Božijeg Duha, koju duh ovog sveta ne razume, niti njemu podudarni duh meditacije, joge, vorteksa i drugih duhovno niskih, nečistih “frekvencija“

Voljno i namerno unutrašnje samoumanjenje nas približava Bogu i postavlja u poziciju sile i snage, iako svojim ograničenim shvatanjem smatramo da je to pozicija slabosti…..


Увек ме пресече и уведе у опрез кад чујем ово Христово упозорење; “Ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима…“ (јеванђеље по Марку 8, 38)
Подсећа на 2 основне ствари; 1. на стид од Христа пред безбожнима, када кријемо веру да не будемо окарактерисани као залуђеници и тупави
**** 2. не нешто много горе – кад правимо компромисе са другим хришћанима, слажући се са њима у оговарању, осуђивању, пљувању (чак и своје цркве и народа) или нечим још и горим.

Сложимо се само због човекољубља, да не повредимо неког и тako допустимо себи да се постидимо Христа… А постидели смо се и одрекли Њега сваки пут кад не живимо у складу са Његовим одредбама. Јер Христос нас учи да гледамо своја посла, тј своје спасење, своје грехове, свој контакт са Богом, а не да у површности живљења непрекидно посматрамо друге, злурадо примећујући широм отворених очију све лоше што они раде, чак ни не примећујући добро, не бисмо ли их што боље осуђивали и критиковали, уједно не обраћајући пажњу на основне Христове одредбе….


“Ти, Господе, у почетку основа земљу и небеса су дело руку Твојих.
Они ће проћи, а ТИ ОСТАЈЕШ и све ће остарети као одело.
И савићеш их као хаљину и измениће се, а ТИ СИ УВЕК ИСТИ и године Твоје неће минути“ (Јеврејима 1, 10-11)………..А ми некад будемо фасцинирани злим околностима, толико да изгубимо контакт са Богом. Чини нам се да је Он у миру, далеко и безбрижан,незаинтересован да нам помогне, а ми у долини патње, препуштени себи……Заправо нас сопствени страх одваја од Бога, јер је страх најјаче оруђе нечисте силе да нас одвоји од Бога……
Посматрати живот из перспективе горњег стиха. Ни злом не бити паралисан, јер ће СВЕ ПРОЋИ и нестати – једино Он остаје и они који су са Њим.


Бог није ни казнитељ ни мучитељ. Бог није творац ни зла, ни смрти, ни пакла. Православна теологија нас учи да је Он БЕЗОБАЛНИ ОКЕАН МИЛОСРЂА И ЉУБАВИ, да Он не шаље зло и страдање
У Старом Завету је Бог представљен као судија, јер је то Стари, непотпун завет са непотпуним откровењем Божије Лилности
Али Бог је човека створио слободним да изабере добро или зло, да сам доноси одлуке и бира да ли ће бити у заједници љубави са Њим или ће му рећи “Не“. Бог не намеће човеку веру у Њега…
Зато је рај и пакао ствар нашег избора и наше слободе, а није резултат Божије воље. Погрешан, наопак човеков избор, избор да свој живот заснује НА СЕБИ, а не на Богу, да мислимо да смо ми већ САМОДОВОЉНИ, да смо довољна пуноћа бића БЕЗ заједнице са Богом (да нам Бог не треба јер нам је овако добро), јесте осуђивање себе на вечно лишавање заједнице са Богом и са свима који су у заједници са Њим..
pozitivne hrišćanske misli

Праштајте и себи

Неким људима се дешава да позамашан део свог живота проживе у жаљењу и самосажаљењу, зашто неке ствари у прошлости нису урадили боље или другачије. Ако такав став постане навика и потраје дуже, неће вам донети никакву корист, већ само штету.

Јако је добро у одређено време изанализирати грешке из прошлости, добро схватити лекцију из почињених грешкака и након тога их оставити тамо где им је место – у прошлости.
Потребно је бити паметан и схватити да више НИШТА не можемо учинити у вези прошлости, али зато можемо МНОГО тога учинити у вези оног ШТО СЕ ДЕШАВА САДА, што ће утицати и на нашу будућност.
Кад себе непрекидно критикујете због прошлих грешака, ви радите против себе, а то вам неће донети никакву корист, већ ће вас гурнути на доле и то у сваком смислу. Уместо да чините своје најбоље сада и поправите своју садашњост и будућност, ви изабирате да себе блокирате парализом жаљења. Јер самосажаљење изазива парализу – једноставно вас толико негативно фасцинира да вас умртви.
Као што рекох, јако је важно бити свестан својих грешака из прошлости, изанализирати их, исповедити их и оставити их у прошлости.  Неопходно је  знати прихватити опроштај грехова који нам даје Христос. На нама је да научимо да примимо Христов опроштај.
Ако носате осећај кривице онда нећете имати довољно самопоуздања нити ентузијазма за ваше свакодневне обавезе, тако да ћете доживети неуспех у обавезама које су сада пред вама и то ће донети нови осећај кривице, који ће се само бити додатна рана и додатни терет на онај стари осећај кривице.
То је врло опасан, негативни вртлог.
Бог нам је дао начине како да се ослободимо тих осећаја, како да ослободимо место у својој души за Његове благослове, које нам свакодневно шаље, а ми морамо научити да их примимо. Ако се затварамо у мрачни осећај кривице, затворићемо се и за Божије благослове. После ћемо се жалити на Бога да нам не даје оно што нам треба, а Он нам је послао, само ми нисмо знали да се отворимо и примимо Његов дар
За осећај кривице Бог нам је оставио покајање и свету Тајну Исповести, која пере нашу душу као кад се опере прљаво одело. Кад год се покајемо за нешто што смо радили у прошлости или нисмо урадили, а требало је, па затражимо опроштај од Бога и пред сведоком (најсигурније парохијским свештеником или својим духовником) испричамо, свети оци тврде да нам Господ опрашта. И сам Христос нам у Библији поручује да нам опрашта.
Не само да их опрашта, него више неће помињати те грехе, јер ће их просто заборавити. Ево шта нам по том питању Господ каже у књизи пророка Језекиља 18, 21; “Ако би се безбожник обратио од свих греха својих које учини и творио суд и правду…безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати…“
Неко ће рећи ово је Стари Завет, ми смо хришћани у Новом Завету са Богом. Ево шта Господ каже у Новом Завету у посланици Јеврејима 8, 12; “Јер ћу бити милостив неправдама њиховим и нећу више спомињати грехове њихове и безакоња њихова.“
Кад је Бог већ нашао начина да нам опрости и својим животом платио тако високу цену за очишћење свих наших грехова, зашто ми не бисмо прихватили Његову жртву љубави за нас? Бог прашта вама, праштајте и ви себи.
праштајте и ви себи

Чекати на добар или лош начин

Неки наши снови и планови су Богом усађени у нашу душу. Нису сви, али неки јесу.

Међутим, чак и ако се ради о Богом усађеним плановима, увек се сусрећемо са периодом чекања. Можда чекате да се остваре ваши пословни планови. Можда чекате да се ваша брачна веза побољша. Можда чекате да се удате или ожените или чекате на побољшање ваше здравствене ситуације.

Највећи део нашег живота је чекање на остварење нечег. Чекамо да прође период школовања да бисмо се запослили. Онда чекамо да прође 6 месеци пробног рада да бисмо добили стално запослење. Чекамо да нам веза сазрели за брак, чекамо унапређење на послу, да нам се роде деца, па да порасту…..списак је бесконачан. Тек што дочекамо остварење једног плана, опет креће чекање на остварење нечег другог.

Ипак, важно је знати да постоји добар и лош начин на који чекамо. Најчешће се дешава да, ако се планови не остварују онда кад ми желимо, постајемо обесхрабрени, уплашени и забринути. То је само зато што не чекамо на прави начин.

Библија нас по питању чекања учи следеће у посланици Јаковљевој глава 5, стих 7; “Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, ратар очекује драгоцени плод земље, стрпљиво га чекајући док не прими дажд (кишу) рани и позни“’.

Овај стих се односи на чекање за вечност али и за ову привремену реалност. Обратите пажњу да не пише “трпите АКО чекате“, уопште се не доводи у питање да ли ће бити чекања, већ је из стиха више него јасно да се мора чекати и трпети током чекања, јер чекање никад није пријатно.

Стих нас учи да увек имамо на уму како ратар чека – стрпљиво и са очекивањем. Не би требало да будемо обесхрабрени; требало би да као ратар, чекамо са надом, у позитивном духу препуног очекивања.

Без обзира за шта се молите и шта сада чекате, почните очекивати да ће се ствари одвити на вашу корист, да ће вам Бог дати оно што је за вас најбоље. Управо данас може бити тај дан кад ће вам Он одговорити на ваше молитве.

Док чекате стрпљиво, у радосном миру и са очекивањем, видећете како Господ полако отвара врата моћне, успешне жетве. Чак и ако не буде у области у којој сте очекивали, Његов дар ће бити обилан. Јер Он је обећао добру жетву у свим областима нашег живота.

Током дана, у молитви пред иконама или током шетње или у тренуцима кад сте сами, можете се молити овако; “Господе Христе, чврсто верујем да иза сцене радиш и припремаш да се у мом животу појави оно што је најбоље за мене. Своју веру и наду постављам на Тебе, знајући да си за сваког свога сачувао добро и напредак. Бескрајно Ти хвала на томе“

 

чекати на добар и лош начин