Један од начина како зло рентира простор у нама

Вулгарности, псовање уопште и зло говорење о другима су духовно опасне ствари…..

А ако не псујемо склони смо да обешчашћујемо друге људе или политичаре причањем злих ствари о њима иза њихових леђа. Мислимо да је то безопасније од злог псовања, јер нас нису чули. Али ЧУО ЈЕ НЕПОМЈАНИК (ђаво). Не схватамо да тиме широм отварамо врата нечистој сили да уђе у наш унутрашњи свет и рентира још мало простора.

Ми можемо да се не слажемо са неким, али то можемо исказати са поштовањем другог човека као иконе Божије. Можемо исказати на начин који духовно није опасан по нас, без поседовања мржње и неподношења, јер је то угодно сатанској нечистој сили, пошто таквим унутрашњим ставом омугућавамо том исконском мраку улаз у наш унутрашњи свет…

Тако грех и зло рентирају још мало места у нашем унутрашњем свету….

А давање места тој сили увек дебело плаћамо, јер тај долази ни због чега другог осим да УКРАДЕ, ЗАКОЉЕ и УПРОПАСТИ, како нас учи св Јован Богослов. Нанеће нам страшну штету, па ћемо се питати што нас Бог није сачувао, а заправо смо се сами отворили да будемо нападнути и похарани…

Ђаво нема никакву власт над нама, осим уколико му ми то дозволимо, уколико сарађујемо са њим. А сарадња са ђаволом је када свесно чиномо грехове делима, речима и мислима и уопште се за то и не кајемо

Власт нечисте силе је у ОБМАНИ. Он се труди да нас обмане и подметне нам мисли, емоције, понашање, које су погрешне, лажне, које су Богу противне…Божија воља је да се сви спасу; “Господ…НЕЋЕ ДА ИКО ПРОПАДНЕ НЕГО ДА СЕ СВИ СПАСУ“ (2. Петрова 3, 9), а нечиста сила жели само да УКРАДЕ, ЗАКОЉЕ и УПРОПАСТИ (Јован 10, 10) и не долази ни зашта друго, него да обмане да би уништио.

Зато не давати нечистој сили да све више рентира место у нашем уму и срцу тиме што ћемо бити обманути да задржавамо неморално понашање, непраштање, огорченост на било шта, незадовољства, страхове, туробности, критицизам, оговарања, разбешњавање на икога…..

Ослобађати се тога што пре искреним, срдачним молитвама Господу Христу

Kako zlo rentira prostor u nama

 

Духовне поуке

Одлика сваког хришћанина би требало да буде одушевљени ентузијазам.
Интересатно је запазити да се у речи ”Ентузијазам” налази реч Бог – Теос. Ентузијазам је, у ствари, буквално преведено, Теосијазам тј Богозијазам.

Ако други људи могу бити ватрени ентузијасти свог посла или хобија, зашто ми не бисмо могли бити још много више одушевљени због Цара над царевима и Господа над господарима, који нас воли, који је умро и васкрсао због нас, који нас никада неће оставити нити нас заборавити и који ће опет доћи да нас води натраг кући, у славу?

Није ни мало чудно да у Библији пише; ”Радуј се Господу сва земљо!”
Ми дефинитивно имамо да се радујемо много чему!
Што се мање у мислима ослањамо на дешавања у овом свету, а ВИШЕ НА БОЖИЈА ОБЕЋАЊА из Светог Писма, то је и радост већа и чешћа, без обзира на околности и тешкоће, које можда у том тренутку притискају…


Исус рече ову невероватну реченицу; “Ако ме неко љуби, реч моју држаће и Отац мој љубиће њега и ЊЕМУ ЋЕМО ДОЋИ и у ЊЕМУ ЋЕМО СЕ НАСТАНИТИ.“ (Јеванђеље по Јовану 14, 23)

Ко прихвати Христа за Бога, изучава Христову науку и труди се живети у складу са тим, није више сам, већ у Њему живи Бог. Невероватан дар!

Ипак, превеликим везивањем за ствари и бриге овог света, превеликим веровањем у зле информације којима смо свакодневно изложени, може се закључати тај велики дар, тако да се баш ни по чему не разликујемо од оних који ни не знају за Бога…

Зато је много корисније изучавати Свето Писмо (Библију) него дешавања у окружењу, много је важније учити се унутрашњој молитви, јер то је примарни задатак сваког одушевљеног хришћанина…


Господ Исус није узео делић, порцијицу наших грехова, већ је ПОСТАО ГРЕХ нас ради и Бог Отац је на Њега излио САВ свој суд.
СВЕ наше грехове, све што би ТРЕБАЛО ДА МИ ПЛАТИМО и БУДЕМО КАЖЊЕНИ, Господ Исус је понео и платио за нас целокупан дуг. Свако ко поверује у Њега као Бога, постаје потпуно слободан од плаћања својих грехова
“Јер Њега, који НИЈЕ ЗНАО ГРЕХА, УЧИНИ ГРЕХОМ НАС РАДИ, да ми ПОСТАНЕМО ПРАВДА БОЖИЈА у Њему“ (2. посланица Коринћанима 5, 21)
Па, зар оставити таквог Бога, који је СВОЈ ЖИВОТ ДАО за нас, па ићи за вортексом, њу ејџом, будистичким медитацијама…..


Један од најефектнијих начина које Бог користи да наш карактер охристови, начини што сличнијима Христу, јесте повремено допуштање да се суочавамо са животним невољама. Да бисмо се уподобили Христу није довољна нека мала операција на нама, већ читава захтевна трансформација..
У ствари, Господ уграђује у своју децу готово потпуно нову природу. Па као што вајар клеше делове мермера да би икслесао прелепу скулптуру, тако Бог користи животне тешкоће да би нас исклесао по Христовом лику, да што више личимо на Христа.
Кад бисмо били захвални целог живота, сваког дана, не бисмо могли исказати захвалност за оно што је Христос учинио и чини за нас.


Неоправдано је тежити ка великом богаћењу, чак и из добрих разлога. Истина је да се људи плаше сиромаштва јер немају веру у Њега који је обећао да ће пружити све што је потребно онима који траже Божје краљевство (уп. Мат. 6:33).

Тај страх их подстиче на даље богаћење чак и кад су обдарени свим стварима, и спречава их да се икада ослободе ове болесне жеље. Настављају гомилати богатство, оптерећујући се бескорисним теретом.

– Свети Григорије Палама

духовне поуке

Da gledamo svoja posla

Postoji jedna zanimljiva misao, koja glasi; “Ne obraćaj previše pažnje na greške drugih…niti na ogavnosti raznih dešavanja“.

Biblija nas uči u 1. poslanici Solunjanima 4, 11; “Da se usrdno starate da živite mirno, i da gledate svoja posla.“

Pažnji koja je pronicljiva, koja se bavi duhovnošću, nije moguće da ne vidi i ne primeti nešto što se oceni kao pogrešno, ne možeš da se ne vidi svet oko sebe…ali važno je tome lošem što vidimo, ne davati previše značaja i pažnje, ukoliko ne možemo ništa da promenimo.

Ako možemo nešto uraditi, onda jeste neophodno posmatrati da bi se nešto preduzelo. Ali ako ne možemo ništa uraditi, onda je prekid posmatranja nakarade ono dobro koje mi možemo da učinimo u tom trenutku.

Kad smo nečistog uma, onda lako i brzo primetimo nečistotu i u drugome, pa nas to opterećuje i muči, čini da se i  osećamo loše….Time se nečistota u nama umnožava.

Dakle, zašto ne obraćati pažnju na pogreške drugih? Osuđujući druge za neke grehove mi samim tim činimo taj isti greh u mislima, jer o njemu mislimo, to nam je u mislima. Greh iz misli lako pređe u greh rečima. Tako da umesto da umanjuemo taj greh, mi ga uvećavamo misleći i pričajući o njemu.

Tako tu istu prljavštinu i greh umnožavamo u sebi, pa u svom mentalnom svetu polako postajemo sve više slični tome, postajemo podudarni takvom stanju duše. Kako umnožavamo u sebi? Čim mislimo o nečijem grehu, taj greh je u našim mislima. Dakle i mi saučestvujemo u tom grehu u svojim mislima.

Misleći i pričajući o tuđem grehu i naše stanje duše postaje vrlo slično stanju onog koji je u tom grehu. Gospod želi da nas očisti od grehova, tako da s ečesto dešava da upadamo upravo u onaj greh koji smo osuđivali kod drugih. Zato se po našim manastirima i među našim dobrim duhovnicima često kaže da se paimo da ne osuđujemo drugoga, jer sami lako možemo upasti u isti greh..A ako počnemo suditi, makar se austaviti na vreme, pokajati i ispovediti.

Što više obraćamo pažnju na zlo oko sebe, to se više zamagljuje vid, prlja um i u svojoj duši se nadodaje teret ovosvetskih grehova. Umesto korišćenja vremena da se bavimo Gospodom, duhovnošću, molitvom, dušekorisnom sadržajima, nečim dobrim, blagoslovenim, mi upotrebljavamo vreme da se bavimo prljavštinama ovog sveta.

U poslanici Rimljanima 2, stih 1 piše; “U čemu sudiš drugome, sebe osuđuješ; jer ti koji sudiš činiš to isto.“ Vremenom nam se i na licu vidi da se bavimo takvim mislima

A vidite, svaka država vredi onoliko koliko ima svetih ljudi. Kaže se da svaka nacija postoji zato što ima nekih 10ak pravednika, Božijih ugodnika, za koje niko ne zna ko su, a ni oni sami ne znaju da su oni ti pravednici. Što država ima više pravednika to je vrednija.

Zato bi mi vernici trebalo da se bavimo svetlošću, a ne tamom, da se bavimo Hristom, ne antihristom i prljavštinama ovog sveta, prljavštinama drugih ljudi.

Jer kako su sveti ljudi postali sveti? Tako što su se bavili Bogom, bili su u jako učestalom razgovoru sa Njim, većinu svojih misli su posvećivali Bogu i izučavanju Njegovih zakona. Ramišljanje o zlu ovog sveta i gresima drugih ljudi im je bilo poslednje na umu, jer su insistirali na očišćenju svog greha i gledali su u sebe, umesto u druge.

U Poslanici Galatima 6, stih 1 piše; “..ako i upadne čovjek u kakvo sagrešenje, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan…“

Dakle ispravljati se duhom krotosti, čuvajući se da mi ne upadnemo u siti taj greh. Jer što se više pažnjom zadržavamo na onom što vidimo kao greh i bilo kakvo izopačenje, dešavaju se izvesne ozbiljne posledice po nas same, pa postaje lako da u budućnosti i sami upadnemo u isti greh.


Ako vas ova tema više interesuje, obradila sam je u svom novom audio materijalu “KAKO prevazići negativne misli“

Ako vas više interesuje tematika ovog materijala, kliknite  O V D E.

да гледамо своја посла

 

Не покоравати се духу овог света

“Не љубите свијета ни што је у свијету. Ако неко љуби свијет, љубави Очеве нема у њему; Јер све што је у свијету: похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од свијета. И СВЕТ ПРОЛАЗИ И ПОХОТА ЊЕГОВА; А ОНАЈ КОЈИ ТВОРИ ВОЉУ БОЖИЈУ ОСТАЈЕ ДОВЕКА…“ (1. посланица Јованова 2, 15 – 17)

“Не покоравајте се духу овог света, који непрекидно жели да нас потпуно покори себи. Са друге стране, по нашој везаности за чула и утиске света, због наше телесне природе и ми волимо да флертујемо са светом и поигравамо се његовом похотом.

А дух овог времена је КОНАЧАН и једног дана ће ући у НЕПОСТОЈАЊЕ. Ако останемо поробљени овим светом, светском похотом, својом телесном природом и ми ћемо са њим остати у непостојању, у духовној смрти у вечности, удаљени од Бога, сакривени у мраку.

Циљ хришћанског живота је да се ОДУПРЕ ДУХУ ОВОГ ВРЕМЕНА, да му не буде подложан. Циљ је да у њему што више буде Божији Дух, насупрот духу овог света. Циљ је у томе да  хришћанинова душа може остати у вечности са Богом и у светлости Његовог Царства.

Јер кад умремо, а душа нам је поробљена духом овог света, шта ће од ње по смрти остати??…..

(Део проповеди Владике Жичког Јустина, 2017-те године на Литургији у мом родном крају)

не љубите света

Ne pokoravati se duhu ovog sveta

Аудио књига “ВЕРА која мења СВЕ“

У посланици Ефесцима 2, стих 10 пише да смо Божија творевина, али је неопходно знати да смо ми творевина у ПРОЦЕСУ РАЗВИТКА, баш као што је и сва остала творевина Божија успостављена са семеном непрекидног развитка.

Ипак, ми се разликујемо од остале творевине, јер смо створени ДИРЕКТНО од Бога, по Његовом лику и Бог нас ДИРЕКТНО УПУЋУЈЕ и усмерава.

Током наших живота Бог нас уобличава у људе какве нас је Он у суштини створио да будемо. А то се остварује само кад се трудимо ускладити се са Њим и Његовим законима тј препорукама за добар и дубок живот.

Ако живимо дивље, далеко од Бога, незаинтересовани за склад са Њим, претварамо се у неупоредиво лошију верзију самих себе, од оне коју је Бог желео да ми будемо.

Свети Оци тврде да ће сваки човек, кад изађе из овог света у вечни живот, видети слику себе каквог га је Бог планирао да буде. Многи од нас ће бити постиђени и ужаснути пред страшним изопачењем ког су учинили својој личности.

И ви који се трудите живети у складу са Богом, не би требало да будете обесхрабрени или постиђени што развој ваше личности не иде довољно брзо како ви замишљате да би требало. Кључ је смирено прихватити своје недостатке и схватати себе као особу која ће до краја живота бити у процесу развитка.

Дакле, ако бисмо се развијали онолико брзо колико сами желимо, како бисмо научили смирење тј самоумањење због свесности својих мана и слабости? Како бисмо научили трпљење и стрпљење које су 2 најважније духовне особине?

Бог нас награђује по нашем труду и љубави према њему, а не по перфектном саморазвоју. Божији путеви су бољи од наших путева и планова. Бог зна нашу вредност и безусловно нас воли…

Ово је део из моје аудио књиге “ВЕРА која мења СВЕ“


 

Аудио књига‘ВЕРА која мења СВЕ“ је хришћански приручник, који упућује како да веру у Божију свемоћ употребите на све области свог живота, са циљем да га многоструко унапредите.

Наш величанствени Бог коме служимо је уједно и Бог увећавања и напредовања у сваком смислу. Зато нам није на корист да Онога, који је на нашој страни и може да учини многобројне промене у нашим животима, увек остављамо по страни, у кутији коју отварамо само недељом на Литургији или кад се молимо.

Књига је снимана у профи студију и садржи око 3,5 сата снимљеног материјала.

Кошта 1.400 динара + поштарина, за наручиоце и Србије или 16 евра + поштарина за наручиоце из иностранства. За наручиоце из иностранства је незнатно скупље због банковних провизија PayPal платформе, коју користим за примање ваших уплата.

Књигу наручите  О В Д Е или на мејл vesnabiorac@gmail.com

Учити уметност размишљања

Оно што се дешава у мислима покреће читав наш живот. Од мисли прво произилазе наша емотивна стања. Оно о чему мислимо одмах покреће нашу емотивну реакцију и ако сe осећамо добро, ентузијастично или лоше, обесхрабрено, покренуто је оним о чему тренутно размишљамо.

Мисли потом утичу на то шта и како говоримо тј оно о чему смо мислили о томе ћемо и говорити. Не постоји “Излетело ми, не знам како сам то рекла…“ Никако није излетело, о томе се рамишљало, али из неког разлога прикривало, па кад је наишао одређени тренутак, изашло је из нас.

Мисли потом врше утицај на наше тело. Свака мисао утиче на сваку ћелију нашег организма. Наш начин размишљања изазива и то какво енергетско стање ће бити у нашем телу

Од мисли зависи како се понашамо, како живимо уопште. Људи се уче како да лепо и љубазно говоре, како да буду добри говорници, како да користе умешне речи да би остварили добру комуниацију или чак неку корист за себе…И добро је учити бити љубазан, благ…Учимо се да имамо лепо понашање, манире и бонтон…све је то корисно.

Ипак, да ли сте приметили да се не учи оно најважније, а то је како изаћи на крај са оним што је извор свега тога, не учи се уметност правилног здравог размишљања? То скоро нико не изучава, нити помиње…

Проповеда се нешто корисно као што је уздржи се од греха, имај покајање…ипак и то је последица начина размишљања. Јер кад добијеш неке нове, другачије информације о себи, Богу, свету око себе, кад добијеш информације и спознаш последице које проистичу из твојих рамишљања, разговора и понашања, онда се сасвим другачије понаша. Све у нашем животу је производ наших размишљања

Пошто се уметност рамишљања врло мало изучава, резултат је да у нашем менталном свету много пута општа пометња, хаос, немир и често бућкуриш….У данашњем свету је погубност немања самоконтроле у мисаоној сфери поготову приметна, јер смо изложени огромној количини информација преко медија и интернета, много више него што је просечан човек имао већ само пре неких 20-25 година.

Многи се без икаквог филтрирања препуштају свим могућим информацијама, биле оне истините, разорне, лажне или не…Често се каже; “Искочило ми на телефону и ја прочитао…“, дакле учимо се прихватању менталног ометања, вежбамо расејаност, што води у површност и незадовољства, нерасположења.

Превише беспотребних информација се ментално упија и после се питамо зашто смо збуњени, површни, негативни, причамо неповезано скачући са теме на тему. Превелико излагање непотребним информацијама јесте узорк и наших нерасположења и негативног начина рамишљања

Нови аудио материјал “КАКО превазићи негативне мисли“ је мој допринос анализи ове теме и давању ефектних предлога како можете проконтролисати свој унутрашњи свет и полако почети стварати више позитивних него негативних мисли

Наш комплетан доживљај живота зависи од мисли које стварамо у себи, од наших унутрашњих разовора, који су често неприметна, али врло моћна сила у стварању наших емотивних стања.


О АУДИО МАТЕРИЈАЛУ

Материјал садржи 4,5 сата аудио садржаја. Подељен је у 24 аудио снимка. Приступате му онлајн са било ког интернет уређаја, преко линка ког вам шаљем на мејл.

Аудио материјал “КАКО превазићи негативне мисли“ , веома је користан за верујуће хришћане и све оне који имају поштовање према хришћанској духовности. У материјалу сам изнела теорију и практични део како уз помоћ хришћанске духовности изаћи на крај са својим негативним мислима

Након уплате вам шаљем линк са приступном шифром.

Кошта 1.950 дин.

Уплате се врше на мој рачун 115-0381641341390-29, адреса Јаше Продановића 30, Чачак

ПАЖЊА !

Неопходно је да ми се након уплате обавезно јавите на мој мејл vesnabiorac@gmail.com да сте уплату извршили, тако да бих вам материјал проследила што пре на ваш мејл.

Ако имате додатних питања слободно ми се јавите на мејл vesnabiorac@gmail.com

Детаљније и више о овом материјалу прочитајте  О В Д Е 

Kako prevazići negativne misli

О клеветању, оговарању и говорењу погрдних речи о другима

Говорење ружног о другоме, називање погрдним именима и клеветања, било уживо или по медијима, наноси штету свима који се тиме наслађују и који даље шире такве зле информације. У данашње време је такво опако понашање присутно и међу верујућим људима., па чак међу монаштвом, свештенством.
Заборавља се да тај грех уопште није безазлен и чини озбиљну штеу нашим душама.

Разлози таквог понашања су разни, али је у центру свих нечисти ум, чија је природа везана страшћу оговарања, прљавштини и клеветама.

Нечисти ум тражи негативности у другима, чак и у најбољима међу нама, а ако их не види, не зазире да их измишља или макар да их претпоставља…А ако нека особа погреши и уради нешто лоше, слатко ће избрбљати свима…

Јеванђеље по Луки 6 стих 45 каже; “Добар човјек из добре ризнице срца својега износи добро, а зао човјек из зле ризнице срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.“

Природа врлинског ума је да види добро у другима и да га макар тражи. Такав ум не жели да преноси, не жели да слуша, нити да у себи задржава клевете о другима

Ко је у срцу и мислима близак Богу бави се богомислијем и молитвом, учењем, радом на себи, а за оговарања и клеветања других нема интересовања.

Подсетити се посланице Галатима глава 5 да су плодови Духа Божијег; Љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање…..нигде се не помиње оговарање и клеветање. Сви ми који олако и често причамо ружног о другима, не можемо рећи да смо људи у којима влада Дух Божији, па ма ко да смо и ма на ком духовном положају.

У Псалму 101 стих 5 Господ каже; “Ко тајно опада ближњег свог тог изгоним“ Ко иза леђа говори ружно о ближњем, а поготову ако преноси непроверене лажи, тај не може бити у Божијој близини, губи Његову благодатну заштиту…Па, зар има ичег горег од тога??

Речи су један од унутрашњих потенцијала наше личности, које можемо користити за нашу корист и спасење, али и на нашу велику штету. Јер све што одашиљемо у спољашњи свет обавезно нам се враћа као лопта кад је ударимо у зид, па тако и речи које говоримо

Немогуће је да се одашиљу зле речи клевете, понижавања и повређивања других, а да се то не врати пошаљиоцу. Зато да нам Бог да благодат да увек имамо на уму и чувамо се ове зле особине која влада данашњих светом и редовно је присутна у многим разговорима.

Не заборавите да кад слушамо оговарање и ружно говорење о другоме, па још и верујемо у то, и сами учествујемо у том опаком греху

Изазови су увећани, па је боље корисно употребљавати време да себе побољшамо на било који начин можемо. Јер видимо да сутра није никоме обећано. Крајње је време да преаранжирамо своје приоритете и не губимо време свог кратког живота на невредне садржаје….

О клеветању, оговарању и говорењу погрдних речи о другима

О клеветању, оговарању и говорењу погрдних речи о другима

Мисли о духовности

Некрштен човек је само творевина Божија, а крштен човек је усвојен од Бога, усиновљен, оћерковљен Светом тајном Крштења. “Који повјерује и крсти се биће спасен“, тврди Господ Исус у Јеванђељу по Марку 16, 16. Спашен од чега? Од најамништва, тако да више не буде најамник, него СИН у кући Оца својега.

Јер најамник не може бити достојан имања, не може бити наследник. Господ Христос је све оне који су поверовали у Њега и крстили се, учинио децом Божијом, тако да више нису унајмљени радници, ни робови, већ ДЕЦА БОЖИЈА, НАСЛЕДНИЦИ. А маследник ОСТАЈЕ У КУЋИ ОЦА својега, јер му припада све што је Очево


У данашње време је у људима јако присутан немир. То поготову примећује онај који је добија мир Божији присуством на Литургији и живљењем у труду да се усклади са Божијим заповестима. Јер немир је последица ДУХОВНЕ ПРАЗНИНЕ.

А духовна празнина се јавља у души човека који живи животом лишеног присуства Божијег.


“Ја дођох да бацим огањ на земљу, и како бих желео да се већ запалио“ (Јеванђеље по Луки 12, 49)

Сви ми, синови и кћери Адама морамо проћи кроз овај небески пламен који сажиже корене смртоносних страсти. Дакле, благословимо Господа и за сажижуће дејство Његове љубави.
Ма како да је болан процес нашег обнављања, ма кроз какве муке, па чак и агонију нас Бог проводио – све ће се на крају показати благословеним. 

** Архимандрит Софроније


“Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином.

Који чува милост хиљадама, прашта безакоња и неправде и грехе, који не правда кривога и походи грехе отачке на синовима и на унуцима до трећег и четвртог колена…“

(2. књига Мојсијева 34, 6 и 7)


Многи сматрају да је молитва губљење времена, да се њом ништа не добија. Поготову то мислимо када се молимо Богу за нешто и то се не остварује.

Ипак, молитвом се добија нешто много драгоценије. Свака молитва је сједињење нашег бића са Богом. А то је најважнији догађај, највеће чудо нашег живота. Молитвом се припремамо за васкрсење након смрти тела. То је оно непропадљиво богатство, које нам се неће одузети ни у тренутку смрти.

духовне мисли

Posledice neposlušnosti Bogu

Gospod je dao sve potrebne savete za skladan, uspešan i radostan život. Dao nam je objašnjenja duhovnih zakona, koja je važno ispoštovati, ako želimo mir koji nije moguće naći samo u događajima i stvarima ovog sveta.

Sveto Pismo je priručnik za kvalitetan, dubok i radostan život. Tu ćeš naći sve potrebne duhovne zakone, čije ispunjenje vodi ka svetosti, ka oboženju, mnogobrojnim blagoslovima i radosti.

Kada se pridržavamo Božijih zakona i preporuka, život se odvija skladno. Čak i ako se dese teški životni udarci, oni se uz Božiju pomoć lakše prevailaze i ne ostavljaju posledice, niti traume.

Ali svaki put kada zaboravljamo Boga, udaljimo se od Njega, kada ignorišemo Njegove savete i duhovne zakone, život počinje da nam se raspada po šavovima i to u duhovnom smislu, u emotivnoj sferi međuljudskih odnosa, finansijski, pa čak i zdravstveno.

Kada sumnjamo u Boga, kada smo neposlušni Njegovim predlozima za život, onda povređujemo sebe, a povređujemo i druge ljude oko sebe.

O takvim primerima čitamo na mnogim mestima u Bibliji. Kad god je neka osoba ili neka grupa ljudi okrenula glavu od Boga i njegovih zakona, upadali su u ozbiljne i velike probleme.

Psalam 106 nam govori o jednom takvom scenariju; “Polakomiše se u pustinji i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi. On ispuni molbu njhovu, ali posla pogibao na dušu njihovu“

Ako kažemo Bogu; “Hoću da radim ono što ja hoću i onda kada ja hoću“, ponekad će ti i dati to što tražimo. Ali kada želimo ono što mi hoćemo, vrlo često dobijamo i neželjene posledice. Jer sve što mi želimo nije uvek dobro za nas.

Ako želiš da jedeš šta ti hoćeš i kada god ti hoćeš, ne pazeći na pravilo posta, dobićeš neželjenu, nezdravu debljinu i dijabetes. Ako piješ kad god hoćeš i koliko hoćeš ući ćeš u alkoholizam i oboljenja srca. Od previše hrane i pića dobijaju se najteže bolesti, tako da je umereno jelo, post i povremeno gladovanje jako važno a zdravlje našeg tela i učenje uzdržanja….

Ako želiš da upražnjavaš seks kad god hoćeš i koliko hoćeš, onda će to dovesti do ozbiljnih polnih bolesti i rasturanja porodice.

Kada ignorišemo principe zdravlja koji se sadrže u svakoj Hristovoj zapovesti, time poručujemo Bogu da mi znamo bolje od Njega. Ipak, neposlušnost Bogu UVEK ima svoje posledice – nekad su one velike, nekad manje, ali su uvek prisutne.

Ne posotoji bolji trenutak nego ovaj današnji, da se počne živeti u skladu sa Božijim zakonima i predlozima za kvalitetan život. Kada svojim načinom života poštujemo Boga i Njegovu volju, onda ćemo videti kako potom sleduju i mnogobrojni blagoslovi u našoj svakodnevici.

Ako vas više interesuje ova tema, obradila sam je u audio knjizi “RADOST I MIR U DUHU“


O AUDI KNJIZI

Audio knjiga “RADOST I MIR U DUHU“ je hrišćanski materijal o tome kako naći neprolanu radost i mir kroz praktičnu upotrebu najvažnijih postavli naše hrišćanske vere.

Ovaj audio materijal je narezan na DVD-u i sadrži 4,5 sata audio materijala.

Izdvojila sam 4 poklon poglavlja koja možete poslušati gratis, da biste zaključili da li je to odgovarajući materijal za vas

4 poklon poglavlja i više o ovoj audio knjizi pogledajte  O V D E

Audio knjiga Radost i mir u duhu Vesna Biorac

 

Преусмеравање негативних мисли

Мисли нас чине радоснима.
Мисли нас чине несрећнима, нерасположенима.
Мисли су енергетски “пакетићи“ који собом одмах покрећу емоцију.
Мисли су увек носе себи подударну емоцију.
СВАКА мисао има своју последицу.
СВАКА мисао прави озбиљан ефекат на нас
Разум је фабрика мисли. Наш посао је да доводимо своје мисли под своју контролу, тако да оне имају све мању контролу над нама.
“…не саображавајте се овоме вијеку, него се преображавајте обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија…“ (Посланица Римљанима 12, 2)
“Овај вијек’‘ тј атмосфера наше мисаоне свакодневице јесте када смо у таквом менталном стању да олако допуштамо свакаквим мислима да се рађају у нама, тако да нам често изазивају емотивне повреде, страхове, бриге сасвим ван наше контроле. Духовни рад је на зауздању, трансформацији ума, тако да ми утичемо на то о чему ћемо рамишљати. Уопште се не мора мислити о свему што нам падне на памет.
Ми имамо могућност да бирамо своје мисли, да се уклањамо од непријатних и скренемо пажњу на пријатне мисли. Јер свака мисао вршу последицу на нас. Зато вреди уложити труд у свесније изабирање тога о чему ћемо мислити.
Кад се деси нешто што ме наљути, изнервира, разочара, знам да је то због одређених закључака које сам успут, аутоматски, брзином светлости покренула у себи. Јер свака мисао носи собом емоцију. То што се осећам добро или лоше последица је тема, закључака и мисли којима се бавим у себи.
А увек постоји избор да изаберем и другачије мисли, имам сву слободу да изаберем какве год хоћу мисли, другачије теме за размишљање. Зашто не бисмо више користили своју слободу избора? Јер ми смо ти који сами изабирамо своје мисли и самим тим сами изабирамо своја нерасположења, љутње или опуштеност и радост.
Зато се сконцентришем да у том тренутку једа или нерасположења, не правим више никакве негативне закључке о тој ситуацији. Одмах прикочим да не срљам у дубљу емотивну провалију. Јер већ ми није добро због мојих превише брзих мисли, које нисам успела да проконтролишем или се нисам сетила да се што пре зауставим.
Кажем себи; “Не желим више да мислим о томе. Мислићу мало касније, неки други пут, за пар сати, не желим сад…Морам мало да се охладим, па ћу касније о томе…“. Јер ако наставим да се у мислима вртим око негативних закључака, који су ме већ разједили или онерасположили, онда ће ме само још дубље учврстити у том лошем емотивном стању које сам већ покренула.
И шта ће бити последица?
  • Прво, биће ми покварен тај део дана.
  • Друго, још горе, можда ћу због тога што тог дана десетинама и стотинама пута вртим исти закључак у себи, што га и неколико пута поновим у разговору са пријатељима, формирати неко ново негативно веровање које ће ме у будућности кочити, ограничавати у неким областима.
  • А треће, најгоре, поседовање негативних веровања ме чини особом чији је унутрашњи свет негативан, самим тим прљав, особом чији унутрашњи свет није чист, уздижући, трансформисан, него “саображен овом вијеку“ (из горње посланице Римљанима). Нисам на путу “преображавања свог ума“ него се ментално и даље ваљам у каљуги бизарне свакодневице мог менталног света. Са таквим веровањима није могуће стићи далеко, ни дубоко у себе
Зато изабирам неке друге, добре, благе мисли, можда о некој сасвим другој теми. Мислићу касније томе што ме извело из колосека, али тек кад се охладим и смирим.
Некад мисли може да скрене понављање добрих, позитивних речи у себи. Јер, сетите се, свака мисао је енергетски пакетић, који собом носи и емоцију. Некад је довољно само да у себи понављам неке добре, позитивне речи и већ осетим како напетост одлази и насељава се мир и опуштеност.
Понављам у себи спорије и сконцентрисано неке добре, позитивне мисли попут; “Добро, лепо, благословено или мир, благослов, хармонија, склад, радост, лепота…“ Такве мислии полако донесу опуштање, сплашњавање тензије. Јер мисли су енергетски пакетићи испуњени емоцијама. Позитивне мисли су пакетићи позитивне енергије, добре фреквенције. И онда већ почнем примећивати око себе нешто лепо, добро, пријатно, полако се утиша унутрашња тензија….
У таквом стању се одмах направи простор да се наметне размишљање неких добрих тема, неких лепих сећања, почне се давати комплимент да је лепо све што видим око себе, без обзира да ли је лепо или није…и полако се ментално изађе из тензије једа, љутње, незадовољства и повреде…Коме треба јед, љутња, повређеност? Зар да ми квари дане и утиче зло на моје тело?……..
Ако вас више интересује ова тема, детаљније сам је разрадила у свом новом аудио материјалу “КАКО преваићи негативне мисли“

О МАТЕРИЈАЛУ 

Аудио материјал, који је доступан онлајн “КАКО превазићи негативне мисли“ , веома је користан за верујуће хришћане и све оне који имају поштовање према хришћанској духовности. У материјалу сам изнела теорију и практични део како уз помоћ хришћанске духовности изаћи на крај са својим негативним мислима

Материјал се састоји од 4,5 сата снимљеног аудио садржаја. Након уплате вам је доступан на мејл.

ДЕТАЉНИЈЕ о овом материјалу прочитајте  О В Д Е 

 

KAKO prevazici negativne misli