Ти си Божије ремек-дело

Већина људи није ни упозната са ким каква огромне ресурсе је Господ усадио у људско биће.

Бог је човека створио са потенцијалом обожења, које се може остварити у заједници љубави са Богом, а никако техникама, сопственим трудом и у раздвојености од Бога.

Огромна Божија љубав према сваком од нас је исказана у томе каквима нас је Господ створио и са каквим циљем. Ми нисмо неважна бића, која само за извесно време живе, а онда нестану заувек. Створени смо за вечност.

Више у видеу.

Advertisements

Трагична опасност затворене индивидуе у примеру Јуде Издајника

Кад смо се крстили, ми смо ушли у зајдницу са Богом и у цркву – заједницу са верним људима. У хришћанству не постоји усамљени верник, јер усамљен верник није хришћанин. Чак и пустињаци имају духовног оца или духовног брата са којим имају заједницу.

Постоји опасна и подмукла деструктивност у томе када своје најдубље тежње и искушења не желимо да поделимо ни са ким.

Ту страшну клопку можемо изучити у примеру Јуде Издајника. И Јуда је могао да се покаје, и Господ би га примио. А да се то десило, данас бисмо широм света имали цркве посвећене Јуди Великопокајаном и не би био запамћен као ужасни Издајник за све генерације хришћана.

Више у видеу;

Праштајте и себи

Неким људима се дешава да позамашан део свог живота проживе у жаљењу и самосажаљењу, зашто неке ствари у прошлости нису урадили боље или другачије. Ако такав став постане навика и потраје дуже, неће вам донети никакву корист, већ само штету.

Јако је добро у одређено време изанализирати грешке из прошлости, добро схватити лекцију из почињених грешкака и након тога их оставити тамо где им је место – у прошлости.
Потребно је бити паметан и схватити да више НИШТА не можемо учинити у вези прошлости, али зато можемо МНОГО тога учинити у вези оног ШТО СЕ ДЕШАВА САДА, што ће утицати и на нашу будућност.
Кад себе непрекидно критикујете због прошлих грешака, ви радите против себе, а то вам неће донети никакву корист, већ ће вас гурнути на доле и то у сваком смислу. Уместо да чините своје најбоље сада и поправите своју садашњост и будућност, ви изабирате да себе блокирате парализом жаљења. Јер самосажаљење изазива парализу – једноставно вас толико негативно фасцинира да вас умртви.
Као што рекох, јако је важно бити свестан својих грешака из прошлости, изанализирати их, исповедити их и оставити их у прошлости.  Неопходно је  знати прихватити опроштај грехова који нам даје Христос. На нама је да научимо да примимо Христов опроштај.
Ако носате осећај кривице онда нећете имати довољно самопоуздања нити ентузијазма за ваше свакодневне обавезе, тако да ћете доживети неуспех у обавезама које су сада пред вама и то ће донети нови осећај кривице, који ће се само бити додатна рана и додатни терет на онај стари осећај кривице.
То је врло опасан, негативни вртлог.
Бог нам је дао начине како да се ослободимо тих осећаја, како да ослободимо место у својој души за Његове благослове, које нам свакодневно шаље, а ми морамо научити да их примимо. Ако се затварамо у мрачни осећај кривице, затворићемо се и за Божије благослове. После ћемо се жалити на Бога да нам не даје оно што нам треба, а Он нам је послао, само ми нисмо знали да се отворимо и примимо Његов дар
За осећај кривице Бог нам је оставио покајање и свету Тајну Исповести, која пере нашу душу као кад се опере прљаво одело. Кад год се покајемо за нешто што смо радили у прошлости или нисмо урадили, а требало је, па затражимо опроштај од Бога и пред сведоком (најсигурније парохијским свештеником или својим духовником) испричамо, свети оци тврде да нам Господ опрашта. И сам Христос нам у Библији поручује да нам опрашта.
Не само да их опрашта, него више неће помињати те грехе, јер ће их просто заборавити. Ево шта нам по том питању Господ каже у књизи пророка Језекиља 18, 21; “Ако би се безбожник обратио од свих греха својих које учини и творио суд и правду…безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати…“
Неко ће рећи ово је Стари Завет, ми смо хришћани у Новом Завету са Богом. Ево шта Господ каже у Новом Завету у посланици Јеврејима 8, 12; “Јер ћу бити милостив неправдама њиховим и нећу више спомињати грехове њихове и безакоња њихова.“
Кад је Бог већ нашао начина да нам опрости и својим животом платио тако високу цену за очишћење свих наших грехова, зашто ми не бисмо прихватили Његову жртву љубави за нас? Бог прашта вама, праштајте и ви себи.
праштајте и ви себи

Позиција силе и снаге

Покајање је унутрашња сломљеност срца, скрушеност срца, као одговор наше душе на спознају сопственог греха, на спознају ко смо могли бити у Богу, а какви смо постали тиме што смо изабрали погрешан начин живљења. То је уејдно и гнушање на сва изопачења живљења која виђамо око себе и дубока потреба за чистотом, лепотом, правдом, добротом и мудрошћу, чији је извор једино у Богу

Тако започиње наш живот у Христу јер имамо неодољиву потребу да се излечимо од сопствених погрешних избора, злих дела и грешних наклоности душе. Тада се почињемо учити како се препуштати Богу да би нас излечио. Ми чинимо што је до нас, трудимо се ускладити живот са Његовим заповестима, уздржавати се од зла са којим смо научили живети и то некад бива тешко и болно, јер је одвикавање од зле навике врло мучан и захтеван процес, а уз то емотивно врло болан, као одсецање дела себе.

Покајање се потом наставља и у годинам након уласка у хришћанство и провлачи се кроз цео живот хришћанина. Што је човек чистији душом и ближе Богу, то има већи осећај покајања и недовољности пред Богом.

Тај осећај није осећај слабости и јадности, већ силе и снаге, јер се у том осећају самоумањења, човек отвара за ризницу Божијих благослова. Без самоумањења немогуће је доћи до Бога, немогуће је доћи до неописиве слаткоће Његовог присуства у нашем животу

 

КАКО ДОБИЈАМО ПОЗИЦИЈУ СИЛЕ И СНАГЕ

Бог жели да ми доживимо радост, али до радости у Богу се долази само једним путем. Бог нас је створио да би нас волео и да бисмо ми волели Њега. Ми своју љубав према Њему исказујемо животом који је у складу са Његовим заповестима, који није увек лако постићи, јер захтева труд, подвиг.

Божија сила се исказује у људској слабости – кад човек мисли да је слаб по себи, а снажан у Богу. Кад мислите да сте сами, без Божије помоћи, снажни и моћни да све учините, онда немате приступ Божијем натприродном благослову који чини да урадите више, боље и даље од својих природнох способности. Тада радите само у оквиру својој природних способности које вам је Бог дао да користите током овог живота.

 Кад мислите да сте слаби и да једино можда можете успети уз помоћ Божију, онда вам се, пропорционално осећају ваше слабости и поверења у Бога, отвара ризница Божијих благослова и снаге.

Што више увиђате своју слабост и што више очекујете помоћ од Бога, то ће вам се више и дати. Са таквим ставом ви заправо успевате да превазиђете своје природне способности и урадите и много више од могућности својих талената  које вам је Бог уткао у душу. Тада више не користите само своје природне ресурсе, већ и ризницу Божијих благослова, која се отвара само смиреној души (души која се вољно самоумањује)

У Псалму 50 читамо; “Жртва је Богу дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће одбацити“

Цар Давид се молио овом молитвом скрушеног срца и Бог му је давао велику радост у духу. Може ли бити да радост Божија није присутна у нашим животима, јер нам недостаје скрушеност срца и покајање?

Ако хоћете да уживате у дубљој молитвеној комуникацији са Богом, у интензивној интимности са Богом, једини начин на који ћемо Га наћи је  у скрушеном срцу и покајању. Сам Бог нам је рекао у Светом Писму, у Јаковљевој посланици,  да је управо то пут; “Бог се противи гордима, а смиренима даје блгаодат….ПОНИЗИТЕ СЕ пред Господом и УЗВИСИЋЕ ВАС“



**Више на ову тему у мојој аудио књизи “РАДОСТ И МИР У ДУХУ“.

О књизи прочитајте  О В Д Е.

Pozicija sile i snage

Да ли си термостат или термометар?

“А у шести месец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет.’‘ (Јеванђеље по Луки 1, 26)

Интересантно је како сваки велики град има неко своје кратко име, које објашњава извесне ствари о њему. Рим је познат као “вечити град“. Париз називају “градом светлости“. Њујорк је “град који никад не спава“. А Лас Вегас има надимак “град греха“ (Sin City).

Назарет је такође могао да се зове “град греха“ из првог века нове ере. Прегажен римским војницима, у смислу да је био препуњен њима, Назарет је био градић кроз који се само брзо пролазило на путу ка другим местима. Назарет је био познат по греху.

Један историчар је описао Назарет као легло корупције. Из тог разлога је Натанаило рекао, кад је чуо да је Исус из Назарета; “Из Назарета може ли бити што добро?“ (Јован 1, 46)

Замислите да је Исус рођен у данашње време. Могли бисмо очекивати да буде рођен у Јерусалиму или Петрограду. А шта ако би био рођен у Лас Вегасу, граду греха. Звали би Га Исус из Лас Вегаса. Ето, такво исто значење је имало то што су Га звали Исус из Назарета.

У том злом, исквареном граду живела је млада девојка Марија аристократског порекла, из лозе великог цара Давида. Живећи у нечистом, исквареном месту, она је остајала чиста и неокаљана. Показала нам је да је могуће живети свети живот на несветом, нечистом месту.

Ми често кривимо наопако окружење, изопачену цивилизацију у којој живимо, за наопакости у нама. Често заборављамо да смо као ученици Христови позвани да Христовим утицајем прожимамо и утичемо на свет око нас.

Ево правог питања; да ли сте термостат или сте само термометар?

Термометар је под пуним утицајем околине и само просто исказује шта се дешава око њега. Зависно од температуре околине он показује вишу или нижу температуру, једноставно је потпуно контолисан температуром окружења.

Насупрот њему, термостат и те како утиче на околину. За разлику од термометра, термостат није контолисан од околине, већ има пуну контролу, потпун утицај над околином.

Да ли ви само просто реагујете на све што се дешава у вашој околини, рефлектујући га кроз себе или ипак вршите неки утицај на макар и малени свет око вас?

Да ли мењате свет око себе или свет савршено мења вас?

Да ли би после ваше смрти неко могао рећи; Својим животом је овај свет чинио бољим и лепшим местом.

 

da li si termostat ili termometar

 

 

И наше грешке Бог употребљава за добро

Будимо реални, свако од нас времена на време може учинити неке сулуде ствари. Није ништа необично да правимо животне грешке, да донесемо по неку прилично погрешну животну одлуку. И то уме јако да узнемири и забрине сваког озбиљног хришћанина.

Али шта год да сте погрешно урадили не може превазићи Божију могућност, способност и капацитет да то на крају ипак употреби за добро. Ми правимо грешке, али их Бог никад не прави.

Свето Писмо нас учи у посланици Римљанима 8, 28; “А знамо да онима који љубе Бога СВЕ ПОМАЖЕ НА ДОБРО, њима који су позвани по намери…“

Кад год направите глупу животну погрешку, Бог као да нам каже; “И то могу уклопити у свој план и то могу употребити за твоје добро“.

Али, да будем јасна, ово обећање се не односи на све. Претходно наведени библијски стих не говори да ће Бог од лоших ситуација произвести добро код свих људи, па и код оних који живе живот побуне против Бога и непризнавања Његовог врхунског ауторитета, нити код оних који намерно окрећу главу од послушања Њему и живе ван Његовог промисла.

Обећање је обезбеђено само за људе који воле Бога, који желе да му служе животом у складу са Његовим заповестима и који отворено прилазе Богу са ставом; “Ја искрено желим живети живот у складу са Твојим планом и промислом, желим живот са циљем и смислом на који Ти упућујеш. Много пута скрећем и грешим, али желим да радим исправне ствари. Свим срцем желим да Те пратим и да имам потпуно поверење у Тебе и Твоје планове.“

Овакав став доноси животну радост. Себецентричан живот јури за самоугађањем и на крају доноси горчину, празнину, незадовољство, а живот посвећен Богу је живот испуњен смислом и врхунском радошћу.

Кад свој живот решите предати у Божије руке не значи да се баш никад више нећете изглупирати неком погрешном одлуком, јер ћете их сигурно опет некад направити. Али од тада ће Бог  ваше погрешне одлуке уклапати у свој савршени план и промисао.

Јер са Богом не постоји план Б за ваш живот. Са Њим увек живите Његов план А. Бог унапред зна све погрешке које ћете направити, зна их још од времена пре него што сте се родили. За Њега нема изненађења у вашем животу, нити може доћи до тога да Он каже; “Е, сад сам стварно затечен његовом/њеном погрешном одлуком, ово је стварно изненађење.“

Он унапред зна ваше погрешке и унапред зна како ће да их уклопи у свој савршени план, савршени промисао.

То значи да можете бити опуштени и радосни у Њему. Можете престати бити забринути. Забринутост је главни убица животне радости и оптимизма. Уместо тога, опустите се и уживајте у поверењу у Божије планове. Учините најбоље што можете са оним што вам Бог даје, а Он ће даље све дивно уклопити у свој савршени промисао – животни план.

Није ли то невероватно дивно!

I naše greške Bog upotrebljava za dobro

Sila Zahvalnosti

U vezi stvari oko kojih bismo mogli biti zahvalni, možda je po nekad dobro obratiti pažnju i na neke jedinstvene stvari o kojima najčešće uopšte ne razmišljamo, a za koje je takođe korisno biti zahvalan.

Ovog puta želim da obratim pažnju na ideju da možemo biti zahvalni i na tome što je Bog i nama, ljudima, dao moć da budemo blagoslov drugima.

U 1. knjizi Mojsijevoj, u knjizi postanja glava 12, Bog je rekao Avraamu da će ga blagosloviti i da će ga načiniti da bude blagoslov; “blagosloviću te i ime tvoje proslaviću i ti ćeš biti blagoslov“.

Nadam se da vam je jasno šta znači biti blagoslov? To znači biti pomoć drugima, donositi neko dobro ljudima oko sebe. To se dešava kad smo uzrokovani od Boga da dajemo neko dobro drugim ljudima.

Sećam se godina svog života kad nisam bila blagoslov baš nikome, ali sam, naravno, želela da i te kako budem blagoslovena. Bila sam sebična i skoncentrisana samo na svoje potrebe i sve u mom životu se odnosilo i vrtelo samo oko mene. I prirodno je da nisam bila srećna, jer je nemoguće biti srećan u sebičnosti. Sebičnost i istinska radost ne mogu ići zajedno.

Jako sam zahvalna što me je Bog naučio kako da se, po nekad, odvojim od sebičnosti i skoncentrisanosti na sebe i svoje potrebe i kako da po nekad budem blagoslov i drugima. Gospod nas uči da je blagoslovenije davati nego primati, ali ne mogu reći da sam tu lekciju dobro savladala.

U stvari je jako korisno, čak ispunjavajuće i zabavno, kad ujutru razmišljamo šta bismo mogli tokom dana učiniti da bismo bili blagoslov nekom u našoj okolini.

Zašto ne biste počeli zahvaljivati Bogu da vam je uopšte dao tu sposbnost i silu da možete biti blagoslov nekom drugom oko sebe. A pre nego izađete iz kuće donesite odluku da ćete nekim malim blagoslovima blagosloviti nekoliko ljudi tokom dana. To možete učiniti dajući im neki iskreni kompliment, možete nekog ohrabriti, možete im pomoći u nečemu što za vas nije teško, možete se nekom lepo nasmešiti ili mu se zahvaliti. Postoji mnoštvo malih načina

Ali svakako moramo učiti da zahvaljujemo Bogu što nam je dao silu da ne moramo biti skoncentrisani samo na sebe, da ne moramo živeti sebecentričan život.

Gospod Isus nas je oslobodio od koncentracije na naše malenkosti, od naše sebecentričnosti. Hvala Mu na tome !!

zahvalnost