Пар мисли о мислима

За стање наше душе је важно кад служимо другима. Служити можемо преко РАСПОЛОЖЕНОГ ЛИЦА.
Имајте расположено, опуштено лице, СМЕШИТЕ СЕ.
То је један од начина да се служи другима.
Кад се некоме насмешите и они се насмеше вама.
Тиме им се мења расположење.
Можда некоме улепшате дан или део дана….а себи ћете сигурно….

Многобројне су спољашње кризе и тешкоће.

Не можемо баш ништа урадити да их ублажимо или променимо.
Али криза коју стварамо у свом уму…. е, то је већ нешто што можемо зауставити и променити

Некад мислимо; “Жена/муж ме нервира, деца ме убијају у појам, политичари су нам никакви, мало је добрих људи…“ Ипак, нико не може ући у моју главу, у моје биће и натерати ме да мислим овако како мислим. То је само МОЈ ИЗБОР да ли о нечијем понашању стварам мисли, који ме потом увуку у незадовољство, иритацију и тегобу…
Тако морам признати да НИКО ИЗВАН МЕНЕ НИЈЕ КРИВ што губим мир или радост. Јер је МОЈ ЛИЧНИ унитрашњи избор на какав начин ћу одговорити на било коју животну ситуацију или било чије понашање.
Моја одговорност, моја и кривица, ако не изабирам мислити на креативнији начин.
А избор увек постоји….


Свака наша мисао је темељ наших односа са другим људима.

Ако у дубини себе стварам мисли критике, осуђивања, преиспитивања, неразумевања према људима, који ме окружују, то ће утицати на квалитет мојих односа са њима.
Пре или касније, осетиће квалитет мојих мисли, па ће и они ће започети мисаони рат самном.

Кад се гради кућа, свака цигла је важна.

Кад се гради карактер, свака мисао је важна.
Јер мисао утиче на наше емотивно стање, на здравље тела. на наше понашање, на квалитет односа са другим људима и на то какву енергију дајемо околини – квалитетну, невредну или лошу.
Какве су нам мисли, такви постајемо

Љубав, саосећање, праштање, мир, мудрост, радост….

Што више мислимо о томе, то више постајемо такви.
То исто сугерише посланица Филипљанима глава 4, стих 8