Хришћанско учење о човековој грешности

Драги пријатељи,

често можемо чути модерне учитеље разних тзв. духовности да је хришћанско учење о грешности човекове природе негативно за модерног човека, да га унижава и не дозвољава активан раст и преко потребну самоувереност.

Са друге стране, познаваоци јапанске културе знају да је удељивање комплимента просечном јапанцу нешто чему се он не радује, јер је скромно самоумањење важан део њиховог живота. Опет знамо да не постоји област људске делатности у којој нећете пронаћи неког врло успешног јапанца или јапанку, а они нису толико велика нација као Русија или УСА да би то било уобичајено

Како је могуће имати такав успех у скромности и намерном самоумањењу? Да ли је самоумањење заиста позиција слабости,да ли је учење о грешности човекове природе начин контролисања и намерног унижавања човека или нешто сасвим друго, што површни западни човек на успева да схвати.