Сваки животни период има своју савршену сврху

“Све је учинио да је лепо у своје време…“ (Књига проповедникова 3, 11)

Живот је препун контраста. Сви пролазимо кроз узвишења и кроз долине, кроз успехе и напредовања, али и падове и губитке.

Природа се исказује кроз 4 сезоне, 4 годишња доба ,а свако од нас пролази кроз многобројне и различите животне сезоне и периоде. И свака животна сезона обухвата добре и лоше периоде.

Књига проповедникова нам то објашњава на јако мудар начин;

“Свему има време и сваком послу под небом има време. Има време кад се рађа и време кад се умире; време кад се сади и време кад се чупа посађено.

Време кад се убија и време кад се исцељује; време кад се разваљује и време кад се гради.

Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању.

Време кад се размеће камење и време кад се скупља камење; време кад се грли и време кад се оставља грљење.

Време кад се тече и време кад се губи; време кад се чува и време кад се баца.

Време кад се дере и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.

Време кад се љуби и време кад се мрзи; време рату и време миру….“ (Књига проповедникова 3, стихови 1 до 8)

Живот је комбинација контрастних периода. Кад је непрекидно сунчано и уопште не пада киша, ствара се пустиња. Ко се труди живети по Божијем промислу, трудећи се живети у складу са Њим и сам примећује  да сва та различита и контрастна животна искуства имају своју сврху, смисао и вредност у вашем животу.

Можда мислите да живите у складу са Божијим планом само кад сте у цркви или код куће на молитви. Заправо можете бити у Божијем промислу за ваш живот док чистите кућу, сређујете ствари у ормару или поправљате кола код електричара. Можете бити у складу са Божијом вољом када се селите или кад остајете ту где јесте. Постоји време и сезона за многе различите догађаје и промене у нашем животу.

Библија нам премудро говори да је Бог “…све учинио да је лепо у своје време…“ (Књига проповедникова 3, 11)

Овај стих нас утврђује у разумевању да Бог може узети многе ружне и непријатне ствари из наших живота и током следећег, одговарајућег животног периода да их тако преокрене да нам буду на корист и на добро.

Можда управо сада пролазите кроз животну сезону која није посебна лепа, у којој се не осећате баш на свом месту. Можда ваша финансијска ситуација није онаква како бисте желели. Можда вам је нарушено здравље. Можда је ваше блиско пријатељство прекинуто или је ваш брак у лошем стању

Зато не заборавите да Бог може учинити нешто добро и корисно из сваког ружног и непријатног животног периода. И то ради баш сваки пут.

Важно је да верујете да Он стварно може уредити сваки детаљ који не штима.

На нама је да прочитамо и растумачимо добро које нам је то непријатно касније донело….

Обратите пажњу – Ми “Једемо“ Своје Речи

“А ко од вас, бринући се, може додати расту своме лакат један? Ако, дакле, не можете ни најмање, зашто се бринете…“,
 “…не иштите шта ћете јести и шта ћете пити и не узнемиравајте се…него иштите Царство Божије и све ово ће вам се додати’‘  (Јеванђеље по Луки 12 глава)
Милиони људи сваког дана изговарају фразу; “Бринем због (плате, пензије, немаштине, деце, будућности….)“
И каква је користод тога?
Та фраза нас обесхрабрује, одузима нам снагу, а не може нам помоћи ни на који начин.
Кад би вас неко питао; “Мислиш ли да можеш изменити своју ситуацију тиме што се бринеш?“, претпостављам да бисте одговорили; “Не.“
Зашто онда настављамо да бринемо?
*** Брига не може променити наше околности, али може променити нас и нашкодити нам.
Осећај бриге нас може паралисати и уместо да у миру размишљамо шта можемо чинити, забринутост нас тера да седимо у самосажаљењу и депресији. Брига нам краде мир и свакодневно потребну дозу радости и оптимизма.
*** Брига нас не подмлађује, него чини да брже старимо.
Неко ће рећи; “Ја сам једноставно такав. Не могу да не бринем“.
Наравно да можеш да не бринеш, јер нам Бог не би рекао да не бринемо, кад би то за нас било немогуће.

ОПУСТИТИ СЕ У ПОВЕРЕЊУ У БОЖИЈИ ПРОМИСАО О НАМА

Бог има план, промисао за свако живо биће, па и за сваког од нас. Само људска бића имају могућност да прихвате или не прихвате Божији промисао о свом животу.
*** Ми можемо својим плановима, али и паничном забринутошћу, стати на пут Божијим плановима и Његовим благословима за наш живот
Уместо да кажем; “Баш сам забринута, много бринем“, библијски би било рећи; “Имам поверење и веру у Бога да ће решити на најбољи начин.“
Кад кажемо и искрено осећамо да верујемо да ће Бог решити, онда Он може спустити своју силу у наш живот и помоћи нам.
Када осећамо неповерење и не верујемо да ће нам помоћи, таквим Га ставом заиста и спречавамо
*** Не значи да ће Бог сваки пут одмах помоћи, али нам је преко потребан Божији благослов да бисмо трпели ситуацију коју још не можемо изменити, а благослов добијамо ако имамо поверење
Из тог је разлога важно изучавати Реч Божију – Библију, уједно сећати се и памтити многе начине како нам је Бог помагао у прошлости и БИТИ ОДЛУЧАН да више нећемо губити време бринући се.
БИТИ ОДЛУЧАН да ћемо снагу коју трошимо у бригама употребити за молитву и видећемо велике промене у вашим животима.
*** Замислите како би ваш живот изгледао да сте се молили уместо што сте бринули.
Не кажем да би помоћ сваки пут дошла, али бисте сигурно имали много више мира и духовних одговора у души, који би вам дали благодатну силу да подносите животне ситуације које још не можете изменити, за које још није дошло време промене
Бог има план за сваког од нас и Његова воља је да свако има најквалитетнији могући живот. Али то зависи од наше слободне воље и наше одлуке да пратимо Божије духовне законе, а један од тих закона јесте сила људске речи.
Зато је важно да обратимо пуну пажњу на силу наших речи и научимо говорити оно што ће нам користити, што ће нас храбрити и чинити ентузијастичнима. Наше речи припадају нама и ми сносимо одговорност како ћемо их употребљавати.
Зато се каже да ће сваки човек, након смрти, дати одговор за сваку реч коју је изрекао. Бог је уткао силу у наше речи и потребно је да их са пажњом употребљавамо
“Смрт је и живот у власти језику..“ учи нас Библија у Причама Соломоновим 18, 21.
*** Овај стих значи да кад говоримо погрешне речи, чинимо духовно самоубиство.
*** Кад говоримо исправне речи, онда њима благословљавамо сами себе и свој живот
Зато је од велике важности имати на уму изреку из Прича Соломонових  да се човек може “везати речима уста својих“.
Из тог разлога није добро имати тенденцију да свима и свакоме причамо о својим недаћама. Неко нас само због успут пита како смо, а ми га затрпамо причом о својим проблемима.
Јако је важно оценити коме рећи проблем, тачније само оном ко може помоћи, а ако тај који може помоћи није духовник, онда обавезно рећи и духовнику, да бисмо добили мир и дар трпљења те ситуације од Бога.
А потом заћутати и са вером, поверењем и у миру, чекати промену наше ситуације на боље
Јако је пожељно говорити да смо добро, чак и кад нам није све добро, али да са вером изјављујемо да је све како треба.
На тај начин се покреће Бог, највећа сила свих светова да нам помогне.
Он може сваку ситуацију преокренути, али кад за то дође савршено време.

МИ “ЈЕДЕМО“ РЕЧИ КОЈЕ ИЗГОВАРАМО

Други разлог због ког није добро свима причати о својим проблемима, јесте што, док их говоримо, поново их преживљавамо, слушамо своје речи као ауто сугестију.

*** Ми чујемо своје речи и доживљавамо их још присније него да их неко други изговара и оне сваки пут изнова улазе у нашу унутрашњост.

На тај начин просто “једемо“ своје речи, убацујемо их у свој унутрашњи свет и њима изнова потврђујемо своје стање – просто се још више укопавамо.

Трећи разлог непричања је, што мање причамо о томе, мање ћемо мислити, а што мање мислимо, више ћемо бити растерећени и лакше ћемо трпети своје стање, ако још не може да се промени. Уједно, са опуштенијим и позитивнијим ставом ћемо лакше приметити нову идеју која нам може помоћи у решењу проблема или делимичном побољшању….
Четврти разлог је што се ћутањем вежбамо  уздржању, баш као што се током поста вежбамо и то је страховито корисна ментална вежба.
Пети разлог је што је важно да будемо добри пријатељи својим пријатељима и да их не давимо превише својим проблемима.

Не дозволите вашим негативним речима да зауставе благослове, које вам је Бог наменио. Ако не можете ништа позитивно рећи о својој ситуацији, онда макар ћутите.
Можете мислити, али не изговарајте своје негативне мисли, јер ћете им дати живот изговарајући их. Поставите стражу код својих уста, како се каже у Псалму и временом ћете видети Божију милост на себи због таквог понашања.
Али такав став знам да није баш лак, захтева  храброст и уздржане. То је дувохна пракса светих отаца ранохришћанске цркве.
Знам да је некад најлакше препустити се и причати без икаквог уздржања, али знам да сте ви већи и снажнији од таквог ипак мало ниског порива
 *** Посланица Филипљанима нас о томе учи;“..што год је истнинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добром гласу, било која врлина, била шта похвале достојно, то мислите..“
А о чему мислимо, о томе ћемо и говорити…..
vi jedete svoje reči