О тешкоћама

Када дођу животне тешкоће, веома је важно да прођемо кроз ружан део, да бисмо дошли до доброг дела. Тај тежак део који нам се дешава много пута није фер, није ни логичан, јер живот је такав – по некад је нелогичан и нефер, али Бог је фер и Бог је увек логичан.
Бог је Бог Правде и то је једна од Његових мени најомиљенијих особина, а та особина значи да нефер, тешке и погрешне животне ситуације Он увек претвара у исправне и добре за своју децу. Али то се дешава под 2 услова која ми морамо испунити;
– да имамо поверење у Њега и
– да погрешне, тешке, нефер животне ситуације подносимо на исправан, Богу угодан начин
Много пута ми се уопште не понашамо на Богу угодан начин, кад пролазимо кроз животне застоје и тешкоће. Зато се дешава да кроз исте или сличне ситуације пролазимо много пута, јер нисмо научили одређену животну лекцију
 
Приличан део тежине наших животних тешкоћа зависи од тога какав став заузимамо у тешкоћама.
Ми можемо својом ставом преувеличати и умножити осећај тежине у тешкоћама и умножити своје страдање….Говорим вам као некадашњи стручњак из те области 🙂
Ми можемо да се толико усредсредимо и преувеличамо своју тешкоћу и будемо у депресији због самосажаљења, да себе уведемо у изузетно страдање, које смо самима себи направили.
А можемо изабрати да ставимо себе и дешавања у свом животу у Божије руке, да учимо и форсирамо себе да Му верујемо да Он има план, промисао за наш живот и да учимо да не стајемо на пут Божијем промислу претераним фокусирањем на сопствену невољу.
Тако можемо учинити да нестане приличан део тешкоће која нас оптерећује.
Вежно је учити како да и у невољама обраћамо пажњу на све оне свакодневне лепе ствари, којима нам се шаље утеха, под условом да желимо да приметимо.
Што више духовно сазревамо, то више растемо у Господу. Расти у Господу уопште није лак и безболан процес. Сумануто је веровати да може проћи сасвим безболно. Али што више растемо у Господу то наш живот постаје сређенији и мирнији
о тешкоћама

Šta treba ignorisati

Postoje neke stvari koje je potrebno naučiti ignorisati.

Ako hoćeš da živiš kao pobednik, potrebno je biti veoma selektivan prema tome čemu ćeš posvetiti svoje vreme i pažnju. Moraš znati koje misli treba da ignorišeš, koje komentare i uz svo poštovanje svakoga, moraš znati i koje ljude treba da ignorišeš.

Nije svaka borba koja se pojavi na tvom putu ona za koju treba da se boriš. Mnoge borbe su samo ometanja, koja pokušavaju da nas namame. Ako ta borba nije između tebe i životonog puta kog ti je Bog odredio, onda je to borba koju treba da ignorišeš.

Ta osoba na tvom radnom mestu koja te stalno čini nervoznim praveći sarkastične komentare, može ti poslužiti da bi se borio sa njom i nadglašavao je. Ali ako to činiš, ti gubiš dragoceno vreme i enrgiju, koju bi trebalo da koristiš da bi sledio svoje snove. To je odvraćanje od tvog cilja i potrebno je da naučiš da ignorišeš.

Ili imaš člana porodice koji ti nikad ne odaje priznanje ni zašta, koji veliča i hvali svakoga drugog osim tebe. Možeš dopustiti da te to uznemiri i da živiš frustrirano ili to možeš otkloniti od sebe i reći; ”To nije ništa važno. Meni ne treba njihovo odobravanje. Ja imam odobravanje Gospoda Boga”.

Veoma je rasterećujuće znati da ne moraš da vodiš baš svaku bitku.

Ne moraš da se dokazuješ i braniš, možeš da ih ignorišeš i živiš srećno. Verujem da bismo mnogo više uživali u životu ako bismo dobro znali šta treba da ignorišemo. Odavno sam naučila ovu lekciju. Ja ne trošim vreme uplićući se u konflikte koji su nevažni. Dobro mi je poznato da me moji kritičari ne mogu zaustaviti na putu na kom sam.

Šta drugi kažu o tebi ne definiše ko si ti zaista. Šta ti neko daje ili ne daje, ne odlučuje koliko si stvarno vredan kao ličnost.

Ti si dete svemogućeg Boga. Kreator celog sveta udahnuo je život u tebe. U tebi je seme izuzetnosti. Ne gubi svoje vreme pokušavajući da nadigraš sve svoje kritičare, pokušavajući da ubeđuješ nekoga da je važno to što radiš. To su verovatno borbe u kojima nećeš moći pobediti.

Moraš prihvatiti činjenicu da neki ljudi nikad neće pristati da ti odobravaju, nikad ti neće priznati tvoje talente. I to je u redu, samo ne dopusti da te to omete na tvom putu. Takvi ljudi su čak i važni, jer te uče na budeš skrušen, inače tvom samoveličanju ne bi blo kraja.

Gospod je već postavio ljude na tvom putu koji će te priznati i podržati da ispuniš svoj cilj.

Ako se često zaustavljaš na svom putu da bi se borio sa ljudima koji nikad neće biti za tebe i i da bi sve uverio u važnost onoga što činiš, samo ćeš gubiti vreme i energiju na nevažne stvari i sprečavati sebe da ispunjavaš Bogom date ciljeve.

Mali ljudi će ti uvek zavideti, ogovarati te i omalovažavati. Nikad ne vodi bitku sa ljudima malog uma, jer tvoj put je suviše značajan i veliki da bi bio ometen takvim ljudima. Oni ne idu putem kojim Bog vodi tebe.

Ne obraćaj ni malo pažnje na ljude koji su ljubomorni na tebe, ne obraćaj pažnju na one koji te omalovažavaju. Ignoriši njihove komentare, njihove uvrede. Oni ne kontrolišu tvoj put, već Gospod Bog.

Ne gubi san zbog nekog ko je protiv tebe. Ne obraćaj nikakvu pažnju na nekog ko te ne poštuje (ne kao na nevrednog, već da to nije važno što ti ne iskazuje poštovanje – gde je zapisano da mora da ti iskazuje poštovanje??)

Kada je Saul postavljen za prvog jevrejskog cara, evo kakva je bila reakcija nekih ljudi; ”…Prezirahu ga, niti mu donesoše dara. Ali on se učini kao da nije čuo”(1.knj. Samuil. 10,27).

Tako i ti ignoriši i na daji ni malo pažnje svemu tome.
Saul je razumeo da neće svi biti za njega, ali nije želeo da gubi vreme ubeđujući ih da on zaslužuje poštovanje i pažnju (jer to ne pričiki zrelom i uravnoteženom čoveku, čak mu to nije ni važno).

pozitivne misli