Инспиративне хришћанске мисли

‘Благо човеку који не иде на веће безбожничко и на путу грешничком не стоји….него му је омилио Закон Господњи и о Закону Његову мисли дан и ноћ!’‘ (Псалам 1, Библија)

То значи да ако хоћете да ваш живот буде благословен, нећете градити свој живот на саветима света (“свет“ је хришћански назив за начин живота у ком људи живе у гресима и не желе да живе у складу са Божијим заповестима, а то је последњих скоро 100 година већина нашег друштва), нити на начин како свет око вас мисли, већ ћете га градити на начин како је Господ Заповедио, како Бог мисли.
Када се каже да о Закону Господњем мислимо дан и ноћ, то значи да се трудимо живети по Божијем закону.
Реч Божија није само храна за твоју душу, већ је то и стандард твог живота, основа на којој градиш свој живот и свакодневицу.

Реч Божија поставља стандарде на основу којих оцењујеш све што се дешава око тебе. Реч Божија је стандард на основу ког доносиш одлуке у вези ситуација са којима се сусрећеш у животу. Сви градимо живот на нечему и доносимо одлуке на основу нечега. Зато ми хришћани морамо дозволити да основа на којој ћемо градити наш живот буде Реч Божија….


‘Вером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери фараонове; И више вољаше да страда са народом Божијим, него да има привремену насладу греха…“ (посланица Јеврејима 11, 24)
Тако и данас, сваки прави делатни хришћанин, одбија да учествује у многим компромисима и делима овог грешног света, чиме се за извесно време одриче од животне насладе.
Радије пролази кроз тегобе због уздржања и одрицања, да би био део изабраног Божијег народа. Јер награду за труд одрицања од греха хришћанин добија после неког времена (или година) још У ОВОМ СВЕТУ, а посебно у ВЕЧНОМ животу……док грешни живот овог света ПРВО ДОНОСИ НАСЛАДУ, али му је крај врло ГОРАК, ОТУЖАН и често НЕПОПРАВЉИВ…..


Људско биће има природну потребу да велича и слави већег од себе. Бог нам је усадио у душу ПОТРЕБУ да ЊЕГА величамо и обожавамо.
Међутим, ако не успемо да схватимо да смо намењени да славимо и величамо Творца – Бога, онда завршавамо прослављајући твар, па ма шта то било.
Тако неки људи обожавају партијског вођу или своју породицу, или паре, или каријеру…неко други обожава своју нацију или спорт који прати, свој посао или самог себе.
Неко прославља сатану или твари око себе, као паганин.
Све само зато што нас је Бог створио са ЖЕЉОМ да прослављамо и величамо, обожавамо.
Ако не прослављамо Бога, постајемо ИДОЛОПОКЛОНИЦИ, јер неког или нешто просто морамо да обожавамо…..


Највећи проблем сваког од нас је што желимо имати КОНТРОЛУ, чак и над Богом.
Али Бога није могуће контролисати.
Ми се трудимо на све могуће суптилне начине да пратимо сва правила, испоштујемо све формуле, не бисмо ли просто УСЛОВИЛИ Бога да нам да оно што нам треба.
Тада произилази да нам не треба Бог и Његово присуство, већ Његови благослови. Да ли ви волите “пријатеља“ који је са вама само због тога шта може добити од вас, због личне користи.
Тако и Бог воли оне који се труде око Њега због љубави према Њему, а не оне који се труде ради добити


Свако може начинити добро од добре ситуације, али је само БОГ СПЕЦИЈАЛИЗОВАН да створи ДОБРО и из ЛОШИХ и КОМПЛИКОВАНИХ ситуација.

Он може учинити да твоје НЕДАЋЕ буду ИЗВОР НЕСЛУЋЕНИХ, ДОБРИХ ПРИЛИКА. Он може отворити одличну шансу од потпуно негативних околности…..

inspirativne hrišćanske misli

Мотивационе хришћанске мисли

“…Као што морамо хранити своје физичко тело, тако морамо хранити и душу. Научите да “инвестирате“ у свој унутрашњи свет.
По некад свом телу дајемо и 3 велика оброка дневно, а свом унутрашњем човеку дамо малени оброк само 1 пут седмично. После се питамо зашто немамо оптимизма, енергије, Божију милост, зашто само гунђамо и критикујемо, а све се десило због одвојености од Бога, јер нисмо нашли време да проведемо са Њим и од Њега добијемо обновљење снаге….
Пуноћа радости, мир и победа, обновљење снаге је једино у Божијем присуству….“

(Из аудио књиге ‘Радост и мир у духу“, aко вам је потребна, наручите је  О В Д Е.


Свети оци кажу;
Не треба претерано наглашавати страдање Христово, јер је дело Христово ДАЛЕКО ВЕЋЕ од Његовог страдања.
Дело Христово за људски род је прво СПАСЕЊЕ и потом оно највеће, ОБОЖЕЊЕ тј ОБОГОЧОВЕЧЕЊЕ, термин који је увео св отац Јустин нови.
Један од Свете Тројице је постао један од нас да би и нас начинио причаснициме те вечне заједнице!!“ (св. Максим исповедник)
Каква корист и неописива радост за сваког хришћанина!!


Често смо у периоду чекања. Али Бог има унапред одређено време за све. И ако чекамо на Бога да нам Он реши одређене животне ствари, онда то и вреди чекати.
Али док се чека, није добро зауставити све остало у животу и усмерити сву енергију у чекање. То је врло исцрпљујуће и погрешно. Бог зна да ти чекаш и Он каже; “Чекај на добар и исправан начин“
Библија нам каже да пратимо пример пољопривредника, сејача.

Сејач посеје семе и пусти га да расте, а он чека. Сејач не прекопава земљу да би видео колико је семе израсло. Он једноставно чека. Једноставно верује Богу да ће дан жетве једног дана доћи.


“Moć i uspeh ti daju slavu kod ljudi, ali te Bogu odvodi jedino unutrašnji osećaj da si slab i nedovoljan“...(Misao iz jednog divnog pravoslavnog filma kog sam davno gledala)…Taj osećaj ne znači da kao jadnik puziš kroz svet, jer pravi izgled osećaja nedovoljnosti bez Boga je nevidljiv drugima – najćeše si moćan i harizmatičan pred drugima, a u duši dobro znaš da si niko bez Hrista. I što više znaš da si niko bez Njega, to više dobijaš izgled sile i samouverenosti
To je ta premudra unutrašnja kontradiktornost Božijeg Duha, koju duh ovog sveta ne razume, niti njemu podudarni duh meditacije, joge, vorteksa i drugih duhovno niskih, nečistih “frekvencija“

Voljno i namerno unutrašnje samoumanjenje nas približava Bogu i postavlja u poziciju sile i snage, iako svojim ograničenim shvatanjem smatramo da je to pozicija slabosti…..


Увек ме пресече и уведе у опрез кад чујем ово Христово упозорење; “Ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима…“ (јеванђеље по Марку 8, 38)
Подсећа на 2 основне ствари; 1. на стид од Христа пред безбожнима, када кријемо веру да не будемо окарактерисани као залуђеници и тупави
**** 2. не нешто много горе – кад правимо компромисе са другим хришћанима, слажући се са њима у оговарању, осуђивању, пљувању (чак и своје цркве и народа) или нечим још и горим.

Сложимо се само због човекољубља, да не повредимо неког и тako допустимо себи да се постидимо Христа… А постидели смо се и одрекли Њега сваки пут кад не живимо у складу са Његовим одредбама. Јер Христос нас учи да гледамо своја посла, тј своје спасење, своје грехове, свој контакт са Богом, а не да у површности живљења непрекидно посматрамо друге, злурадо примећујући широм отворених очију све лоше што они раде, чак ни не примећујући добро, не бисмо ли их што боље осуђивали и критиковали, уједно не обраћајући пажњу на основне Христове одредбе….


“Ти, Господе, у почетку основа земљу и небеса су дело руку Твојих.
Они ће проћи, а ТИ ОСТАЈЕШ и све ће остарети као одело.
И савићеш их као хаљину и измениће се, а ТИ СИ УВЕК ИСТИ и године Твоје неће минути“ (Јеврејима 1, 10-11)………..А ми некад будемо фасцинирани злим околностима, толико да изгубимо контакт са Богом. Чини нам се да је Он у миру, далеко и безбрижан,незаинтересован да нам помогне, а ми у долини патње, препуштени себи……Заправо нас сопствени страх одваја од Бога, јер је страх најјаче оруђе нечисте силе да нас одвоји од Бога……
Посматрати живот из перспективе горњег стиха. Ни злом не бити паралисан, јер ће СВЕ ПРОЋИ и нестати – једино Он остаје и они који су са Њим.


Бог није ни казнитељ ни мучитељ. Бог није творац ни зла, ни смрти, ни пакла. Православна теологија нас учи да је Он БЕЗОБАЛНИ ОКЕАН МИЛОСРЂА И ЉУБАВИ, да Он не шаље зло и страдање
У Старом Завету је Бог представљен као судија, јер је то Стари, непотпун завет са непотпуним откровењем Божије Лилности
Али Бог је човека створио слободним да изабере добро или зло, да сам доноси одлуке и бира да ли ће бити у заједници љубави са Њим или ће му рећи “Не“. Бог не намеће човеку веру у Њега…
Зато је рај и пакао ствар нашег избора и наше слободе, а није резултат Божије воље. Погрешан, наопак човеков избор, избор да свој живот заснује НА СЕБИ, а не на Богу, да мислимо да смо ми већ САМОДОВОЉНИ, да смо довољна пуноћа бића БЕЗ заједнице са Богом (да нам Бог не треба јер нам је овако добро), јесте осуђивање себе на вечно лишавање заједнице са Богом и са свима који су у заједници са Њим..
pozitivne hrišćanske misli

Позитивне Хришћанске Мисли

Лажни богови садашњице – поседовање, статус, каријера, самољубље, користољубива “пријатељства“ – никада те не могу задовољити. Напротив! Увек ће подгрејавати твоју глад за још више и више…

Када тражиш Бога уместо идола и богова овог света, искусићеш Радост и Мир. Блистање овог света је краткотрајно и варљиво.

Светлост Божијег Присуства је бриљантна и ВЕЧНА!!


Многи мисле да Бог жели да им нанесе зло, да их уведе у патњу, да их казни, да их засутави у напретку, да не жели њихову срећу и напредовање….Следећи стихови из Библије потврђују да Бог жели ваш напредак у сваком смислу;
– “Бог НАГРАЂУЈЕ оне који Га траже..“ (Посланица Јеврејима 11, 6)
– “А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да имајући увек ДОВОЉНО СВЕГА, изобилујете у сваком добром делу.“ (2. Посланица Коринћанима 9, 8)
. – “А Бог мој испуниће СВАКУ ПОТРЕБУ ВАШУ по богатству својем у слави, у Хрису Исусу.“ (Филипљанима 4, 19)
– “Него се опомињи Господа Бога својега јер ти Он даје снагу да ДОБАВЉАШ БЛАГО…“ (5. Књига Мојсијева 8, 18)
– ‘’Aко хоћете слушати, ДОБРА ЗЕМАЉСКА ЈЕШЋЕТЕ.’’ (Исаија 1, 19)


“Сврх свега што се чува, ЧУВАЈ СРЦЕ СВОЈЕ…“ (Приче Соломонове 4, 23)
Да ли осећате у себи “злу слутњу“, која вас изједа и мучи идејом да ће нешто лоше да вам се деси, не знате шта тачно, али “слутите“?
ВИ ИМАТЕ МОЋ ДА ПРОМЕНИТЕ ТУ МИСАО, ви можете да изаберете неку другу мисао.
Кажите себи; “То није Божије обећање за мене. Ја ћу да очекујем нешто добро да ми се данас деси….нешто добро и лепо“ Поновите то у себи, ако треба и 40 пута, све док вас не попусти зла слутња.
Немојте се предавати тој злој слутњи, јер она временом јача и укорењује се, не слаби, јер ВИ МОРАТЕ ДА ЈЕ ПРОМЕНИТЕ, она неће отићи сама. Бог је нама дао у руке сву силу потребну да имамо контролу над тим шта ћемо мислити….


Када вас неко понижава, он тиме говори о сопственој нискости.

Не водите битке са духом ограниченим људима. Они не иду тамо где Бог жели да вас одведе и где ће вас одвести (зато је све то крајње неважно…)


”Господе Боже отаца наших! ниси ли ти Бог на небу и владаш свим царствима народним? није ли у твојој руци моћ и сила да Ти нико не може одолети?”

Ја уопште не морам имати ни мало снаге и моћи. А не мораш ни ти! Не мораш се ни претварати као да имаш!

Све што треба да урадиш је да имаш поверење у Бога, који поседује сву моћ која ти је потребна.


А када нам се каже у данашњем Јеванђељу : Одреци се себе и узми крст свој и хајде за мном (уп. Мк. 8, 34) – нисмо призвани на нешто МРАЧНО и СТРАШНО.

Бог нам каже: отвори се за љубав! НЕМОЈ ОСТАТИ СУЖАЊ СОПСТВЕНЕ САМОЖИВОСТИ!

позитивне мисли