Ти си Божије ремек-дело

Већина људи није ни упозната са ким каква огромне ресурсе је Господ усадио у људско биће.

Бог је човека створио са потенцијалом обожења, које се може остварити у заједници љубави са Богом, а никако техникама, сопственим трудом и у раздвојености од Бога.

Огромна Божија љубав према сваком од нас је исказана у томе каквима нас је Господ створио и са каквим циљем. Ми нисмо неважна бића, која само за извесно време живе, а онда нестану заувек. Створени смо за вечност.

Више у видеу.

Advertisements

Трагична опасност затворене индивидуе у примеру Јуде Издајника

Кад смо се крстили, ми смо ушли у зајдницу са Богом и у цркву – заједницу са верним људима. У хришћанству не постоји усамљени верник, јер усамљен верник није хришћанин. Чак и пустињаци имају духовног оца или духовног брата са којим имају заједницу.

Постоји опасна и подмукла деструктивност у томе када своје најдубље тежње и искушења не желимо да поделимо ни са ким.

Ту страшну клопку можемо изучити у примеру Јуде Издајника. И Јуда је могао да се покаје, и Господ би га примио. А да се то десило, данас бисмо широм света имали цркве посвећене Јуди Великопокајаном и не би био запамћен као ужасни Издајник за све генерације хришћана.

Више у видеу;

Праштајте и себи

Неким људима се дешава да позамашан део свог живота проживе у жаљењу и самосажаљењу, зашто неке ствари у прошлости нису урадили боље или другачије. Ако такав став постане навика и потраје дуже, неће вам донети никакву корист, већ само штету.

Јако је добро у одређено време изанализирати грешке из прошлости, добро схватити лекцију из почињених грешкака и након тога их оставити тамо где им је место – у прошлости.
Потребно је бити паметан и схватити да више НИШТА не можемо учинити у вези прошлости, али зато можемо МНОГО тога учинити у вези оног ШТО СЕ ДЕШАВА САДА, што ће утицати и на нашу будућност.
Кад себе непрекидно критикујете због прошлих грешака, ви радите против себе, а то вам неће донети никакву корист, већ ће вас гурнути на доле и то у сваком смислу. Уместо да чините своје најбоље сада и поправите своју садашњост и будућност, ви изабирате да себе блокирате парализом жаљења. Јер самосажаљење изазива парализу – једноставно вас толико негативно фасцинира да вас умртви.
Као што рекох, јако је важно бити свестан својих грешака из прошлости, изанализирати их, исповедити их и оставити их у прошлости.  Неопходно је  знати прихватити опроштај грехова који нам даје Христос. На нама је да научимо да примимо Христов опроштај.
Ако носате осећај кривице онда нећете имати довољно самопоуздања нити ентузијазма за ваше свакодневне обавезе, тако да ћете доживети неуспех у обавезама које су сада пред вама и то ће донети нови осећај кривице, који ће се само бити додатна рана и додатни терет на онај стари осећај кривице.
То је врло опасан, негативни вртлог.
Бог нам је дао начине како да се ослободимо тих осећаја, како да ослободимо место у својој души за Његове благослове, које нам свакодневно шаље, а ми морамо научити да их примимо. Ако се затварамо у мрачни осећај кривице, затворићемо се и за Божије благослове. После ћемо се жалити на Бога да нам не даје оно што нам треба, а Он нам је послао, само ми нисмо знали да се отворимо и примимо Његов дар
За осећај кривице Бог нам је оставио покајање и свету Тајну Исповести, која пере нашу душу као кад се опере прљаво одело. Кад год се покајемо за нешто што смо радили у прошлости или нисмо урадили, а требало је, па затражимо опроштај од Бога и пред сведоком (најсигурније парохијским свештеником или својим духовником) испричамо, свети оци тврде да нам Господ опрашта. И сам Христос нам у Библији поручује да нам опрашта.
Не само да их опрашта, него више неће помињати те грехе, јер ће их просто заборавити. Ево шта нам по том питању Господ каже у књизи пророка Језекиља 18, 21; “Ако би се безбожник обратио од свих греха својих које учини и творио суд и правду…безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати…“
Неко ће рећи ово је Стари Завет, ми смо хришћани у Новом Завету са Богом. Ево шта Господ каже у Новом Завету у посланици Јеврејима 8, 12; “Јер ћу бити милостив неправдама њиховим и нећу више спомињати грехове њихове и безакоња њихова.“
Кад је Бог већ нашао начина да нам опрости и својим животом платио тако високу цену за очишћење свих наших грехова, зашто ми не бисмо прихватили Његову жртву љубави за нас? Бог прашта вама, праштајте и ви себи.
праштајте и ви себи

Добре навике

Наш свакодневни живот се умногоме заснива и вреднује на основу наших навика. Каже се да је око 40% наших свакодневних активности производ наших навика.

Јасно је колико је стицање добрих навика кључно за успешан живот.

Успешан духовни живот такође не долази сам од себе, већ се заснива на добрим навикама.

Детаљније у новом видеу.

Чекати на добар или лош начин

Неки наши снови и планови су Богом усађени у нашу душу. Нису сви, али неки јесу.

Међутим, чак и ако се ради о Богом усађеним плановима, увек се сусрећемо са периодом чекања. Можда чекате да се остваре ваши пословни планови. Можда чекате да се ваша брачна веза побољша. Можда чекате да се удате или ожените или чекате на побољшање ваше здравствене ситуације.

Највећи део нашег живота је чекање на остварење нечег. Чекамо да прође период школовања да бисмо се запослили. Онда чекамо да прође 6 месеци пробног рада да бисмо добили стално запослење. Чекамо да нам веза сазрели за брак, чекамо унапређење на послу, да нам се роде деца, па да порасту…..списак је бесконачан. Тек што дочекамо остварење једног плана, опет креће чекање на остварење нечег другог.

Ипак, важно је знати да постоји добар и лош начин на који чекамо. Најчешће се дешава да, ако се планови не остварују онда кад ми желимо, постајемо обесхрабрени, уплашени и забринути. То је само зато што не чекамо на прави начин.

Библија нас по питању чекања учи следеће у посланици Јаковљевој глава 5, стих 7; “Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, ратар очекује драгоцени плод земље, стрпљиво га чекајући док не прими дажд (кишу) рани и позни“’.

Овај стих се односи на чекање за вечност али и за ову привремену реалност. Обратите пажњу да не пише “трпите АКО чекате“, уопште се не доводи у питање да ли ће бити чекања, већ је из стиха више него јасно да се мора чекати и трпети током чекања, јер чекање никад није пријатно.

Стих нас учи да увек имамо на уму како ратар чека – стрпљиво и са очекивањем. Не би требало да будемо обесхрабрени; требало би да као ратар, чекамо са надом, у позитивном духу препуног очекивања.

Без обзира за шта се молите и шта сада чекате, почните очекивати да ће се ствари одвити на вашу корист, да ће вам Бог дати оно што је за вас најбоље. Управо данас може бити тај дан кад ће вам Он одговорити на ваше молитве.

Док чекате стрпљиво, у радосном миру и са очекивањем, видећете како Господ полако отвара врата моћне, успешне жетве. Чак и ако не буде у области у којој сте очекивали, Његов дар ће бити обилан. Јер Он је обећао добру жетву у свим областима нашег живота.

Током дана, у молитви пред иконама или током шетње или у тренуцима кад сте сами, можете се молити овако; “Господе Христе, чврсто верујем да иза сцене радиш и припремаш да се у мом животу појави оно што је најбоље за мене. Своју веру и наду постављам на Тебе, знајући да си за сваког свога сачувао добро и напредак. Бескрајно Ти хвала на томе“

 

чекати на добар и лош начин

 

 

Агресивност и неподношење

Од агресивних и тешких за сарадњу особа можда можемо побећи.
Међутим, шта радити кад у себи примећујемо разорну агресивност и неподношење многих људи око себе? Јер од себе, на жалост, не можемо побећи….
Међутим, ако не научимо контролисати своју природу, она ће узети контролу над нама и терорисати нас.

Корак 1 и најважнији део јесте спознати и признати своју агресивност према другима. Постоје врло озбиљни духовни лекови које нам је препоручио Господ Христос.
Поготову у 2. делу видеа говорим препоруке мудријих, којим путем учити самоконтролу и преображај своје агресивности и цинизма;

Позиција силе и снаге

Покајање је унутрашња сломљеност срца, скрушеност срца, као одговор наше душе на спознају сопственог греха, на спознају ко смо могли бити у Богу, а какви смо постали тиме што смо изабрали погрешан начин живљења. То је уејдно и гнушање на сва изопачења живљења која виђамо око себе и дубока потреба за чистотом, лепотом, правдом, добротом и мудрошћу, чији је извор једино у Богу

Тако започиње наш живот у Христу јер имамо неодољиву потребу да се излечимо од сопствених погрешних избора, злих дела и грешних наклоности душе. Тада се почињемо учити како се препуштати Богу да би нас излечио. Ми чинимо што је до нас, трудимо се ускладити живот са Његовим заповестима, уздржавати се од зла са којим смо научили живети и то некад бива тешко и болно, јер је одвикавање од зле навике врло мучан и захтеван процес, а уз то емотивно врло болан, као одсецање дела себе.

Покајање се потом наставља и у годинам након уласка у хришћанство и провлачи се кроз цео живот хришћанина. Што је човек чистији душом и ближе Богу, то има већи осећај покајања и недовољности пред Богом.

Тај осећај није осећај слабости и јадности, већ силе и снаге, јер се у том осећају самоумањења, човек отвара за ризницу Божијих благослова. Без самоумањења немогуће је доћи до Бога, немогуће је доћи до неописиве слаткоће Његовог присуства у нашем животу

 

КАКО ДОБИЈАМО ПОЗИЦИЈУ СИЛЕ И СНАГЕ

Бог жели да ми доживимо радост, али до радости у Богу се долази само једним путем. Бог нас је створио да би нас волео и да бисмо ми волели Њега. Ми своју љубав према Њему исказујемо животом који је у складу са Његовим заповестима, који није увек лако постићи, јер захтева труд, подвиг.

Божија сила се исказује у људској слабости – кад човек мисли да је слаб по себи, а снажан у Богу. Кад мислите да сте сами, без Божије помоћи, снажни и моћни да све учините, онда немате приступ Божијем натприродном благослову који чини да урадите више, боље и даље од својих природнох способности. Тада радите само у оквиру својој природних способности које вам је Бог дао да користите током овог живота.

 Кад мислите да сте слаби и да једино можда можете успети уз помоћ Божију, онда вам се, пропорционално осећају ваше слабости и поверења у Бога, отвара ризница Божијих благослова и снаге.

Што више увиђате своју слабост и што више очекујете помоћ од Бога, то ће вам се више и дати. Са таквим ставом ви заправо успевате да превазиђете своје природне способности и урадите и много више од могућности својих талената  које вам је Бог уткао у душу. Тада више не користите само своје природне ресурсе, већ и ризницу Божијих благослова, која се отвара само смиреној души (души која се вољно самоумањује)

У Псалму 50 читамо; “Жртва је Богу дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће одбацити“

Цар Давид се молио овом молитвом скрушеног срца и Бог му је давао велику радост у духу. Може ли бити да радост Божија није присутна у нашим животима, јер нам недостаје скрушеност срца и покајање?

Ако хоћете да уживате у дубљој молитвеној комуникацији са Богом, у интензивној интимности са Богом, једини начин на који ћемо Га наћи је  у скрушеном срцу и покајању. Сам Бог нам је рекао у Светом Писму, у Јаковљевој посланици,  да је управо то пут; “Бог се противи гордима, а смиренима даје блгаодат….ПОНИЗИТЕ СЕ пред Господом и УЗВИСИЋЕ ВАС“



**Више на ову тему у мојој аудио књизи “РАДОСТ И МИР У ДУХУ“.

О књизи прочитајте  О В Д Е.

Pozicija sile i snage