Праштајте и себи

Неким људима се дешава да позамашан део свог живота проживе у жаљењу и самосажаљењу, зашто неке ствари у прошлости нису урадили боље или другачије. Ако такав став постане навика и потраје дуже, неће вам донети никакву корист, већ само штету.

Јако је добро у одређено време изанализирати грешке из прошлости, добро схватити лекцију из почињених грешкака и након тога их оставити тамо где им је место – у прошлости.
Потребно је бити паметан и схватити да више НИШТА не можемо учинити у вези прошлости, али зато можемо МНОГО тога учинити у вези оног ШТО СЕ ДЕШАВА САДА, што ће утицати и на нашу будућност.
Кад себе непрекидно критикујете због прошлих грешака, ви радите против себе, а то вам неће донети никакву корист, већ ће вас гурнути на доле и то у сваком смислу. Уместо да чините своје најбоље сада и поправите своју садашњост и будућност, ви изабирате да себе блокирате парализом жаљења. Јер самосажаљење изазива парализу – једноставно вас толико негативно фасцинира да вас умртви.
Као што рекох, јако је важно бити свестан својих грешака из прошлости, изанализирати их, исповедити их и оставити их у прошлости.  Неопходно је  знати прихватити опроштај грехова који нам даје Христос. На нама је да научимо да примимо Христов опроштај.
Ако носате осећај кривице онда нећете имати довољно самопоуздања нити ентузијазма за ваше свакодневне обавезе, тако да ћете доживети неуспех у обавезама које су сада пред вама и то ће донети нови осећај кривице, који ће се само бити додатна рана и додатни терет на онај стари осећај кривице.
То је врло опасан, негативни вртлог.
Бог нам је дао начине како да се ослободимо тих осећаја, како да ослободимо место у својој души за Његове благослове, које нам свакодневно шаље, а ми морамо научити да их примимо. Ако се затварамо у мрачни осећај кривице, затворићемо се и за Божије благослове. После ћемо се жалити на Бога да нам не даје оно што нам треба, а Он нам је послао, само ми нисмо знали да се отворимо и примимо Његов дар
За осећај кривице Бог нам је оставио покајање и свету Тајну Исповести, која пере нашу душу као кад се опере прљаво одело. Кад год се покајемо за нешто што смо радили у прошлости или нисмо урадили, а требало је, па затражимо опроштај од Бога и пред сведоком (најсигурније парохијским свештеником или својим духовником) испричамо, свети оци тврде да нам Господ опрашта. И сам Христос нам у Библији поручује да нам опрашта.
Не само да их опрашта, него више неће помињати те грехе, јер ће их просто заборавити. Ево шта нам по том питању Господ каже у књизи пророка Језекиља 18, 21; “Ако би се безбожник обратио од свих греха својих које учини и творио суд и правду…безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати…“
Неко ће рећи ово је Стари Завет, ми смо хришћани у Новом Завету са Богом. Ево шта Господ каже у Новом Завету у посланици Јеврејима 8, 12; “Јер ћу бити милостив неправдама њиховим и нећу више спомињати грехове њихове и безакоња њихова.“
Кад је Бог већ нашао начина да нам опрости и својим животом платио тако високу цену за очишћење свих наших грехова, зашто ми не бисмо прихватили Његову жртву љубави за нас? Бог прашта вама, праштајте и ви себи.
праштајте и ви себи