4 faktora koji vas ne motivišu

Svi imamo 3 izbora pre nego preuzmemo akciju. Možemo učestvovati u dešavanju, možemo gledati šta se dešava, a možemo i pitati “Šta se ovde dešava?“ Uostalom, sve to zavisi od nas, koju ćemo aktivnost preuzeti.

Obzirom da čitate ovaj tekst, čvrsto sam uverena da ste vi osoba koja želi da učestvuje u preuzimanju akcije, a ne samo da bledo posmatra kako se nešto pored vas odigrava i bez vašeg uticaja. Vi postavljate ciljeve i trudite se da ih ostvarite. Ali povremeno sigurno udarite u prepreku i tad naprosto izgleda kao da više niste u stanju da se vratite na vaš utabani, Pozitivni Put.

Pravo da vam kažem, niste usamljeni! Ja to takođe doživljavam s vremena na vreme. Kada se poremeti navika Pozitivnog Razmišljanja, po malo je teško ponovo pronaći motivaciju. Dobra vest da nije potrebno mnogo da bi se ponovo upalila iskra inspiracije. Loša vest da postoji nekoliko faktora koji nas zaustavljaju u entuzijazmu i motivisanosti.

Kada se suočimo sa ovim faktorima i eliminišemo ih iz sopstvenog ponašanja, postaje mnogo lakše da budemo entuzijastični, podignemo svoju produktivnost i zapravo uživamo u svemu što radimo.

FAKTOR 1 – NEGATIVAN STAV

Vaš unutrašnji stav je presudan! Način na koji prihvatate situaciju, odlučiće kakvu ćete akciju preduzeti. Ako verujete da niste dovoljno talentovani, mladi, lepi, interesantni i sl. onda će vaš um ostati fokusiran na daljnoj potvrdi i snabdevanja dokaza da je sve upravo tako kao što verujete. To se dešava po nepisanom Zakonu Privlačnosti – ono o čemu mislite i u šta verujete, to i privlačite u vaš život. (“Po veri vašoj biće vam“, Gospod Isus Hristos).

Nedavno sam čitala interesantnu analizu, koja je objašnjavala vezu između negativnih misli, koje u sebi sadrže reči poput “nikad“, “ne mogu“, “zabrinut-a“, “umoran, umorna“, “tužan, tužna“ i proizvodnje hemikalija, koje oslabljuju naše telo i čak umanjuju naš imuni sistem. Negativan stav ne povređuje samo naš unutrašnji osećaj vrednosti i samopoštovanja, već isušuje i našu energiju i čini nemogućim da mislimo o pozitivnim promenama u našem životu.

REŠENJE; Ključ kojim ponovo možemo zadobiti izgubljenu mentalnu snagu je u malim promenama ponašanja i promenama u rečima koje svakodnevno koristimo. Kada sebe uhvatite da negativno razmišljate, napravite napor da nađete makar 3 pozitivne stvari u vezi sa situacijom oko koje ste negativni ili makar 3 pozitivne odsobine u ličnosti one osobe, koju kritikujete ili vas čini negativnom.

FAKTOR 2 – POGREŠNI CILJEVI

Kada sam prvi put počela istarživati programe na interentu koji vam pomažu da postavljate ciljeve, bila sam iznenađena jer ni jedan nije dovoljno objašnjavao kako izabrati prave ciljeve.

Ako vredno i puno radimo na pogrešnim ciljevima, onda je ogromna količina naše energije i vremena bačeno uzalud. Umesto da dobro izanaliziramo da li želimo postići upravo te ciljeve koje smo sebi zacrtali, zadovoljavamo se idejom da nešto činimo i da nismo besposleni. Kao rezultat takvog izbora, mi gubimo enormnu količinu vremena radeći nevažne stvari, a nakon toga nemamo dovoljno energije i motivacije da radimo na ciljevima do kojih nam je stvarno stalo.

REŠENJE; Ako ste već spremni da prionete na rad, potrošite vaš entuzijazam i motivaciju trčeći za ciljevima koje stvarno želite. To je ustvari, pametno postavljanje ciljeva.

FAKTOR 3 – NEDOVOLJNO POZNAVANJE SEBE

Motivisanost je vsta emocije i kao i svaka emocija, ona dolazi i odlazi. Ono što mene drži uz moje ciljeve, bez obzira kako se osećam, jeste da, ako se  U OVOM TRENUTKU ne osećam dovoljno motivisano da učinim nešto po pitanu mojih ciljeva, to ne znači da je moja motivacija zauvek nestala. To je period kao kada vam se ne smeje, jer ste trenutno neraspoloženi, ali to znači da više ne umete da se smejete.

REŠENJE; Ako se smešimo i smejemo čak i u periodima kada se ne osećamo posebno srećnima i raspoloženima za smejanje, naš mozak će početi ispuštati hormone radosti, a to će veoma brzo poboljšati naše opšte raspoloženje.

FAKTOR 4 – ZONA KOMFORA

Većina nas oseća unutrašnji otpor kada se nalazimo u blizini situacije da su naša unutrašnja verovanja na proveri, kada je potrebno da prekinemo naš uobičajeni način razmišljanja ili kada doživljavamo sasvim novo životno iskustvo. Sve nepoznate i nove stvari su uvek neprijatne ili makar nelagodne.

Svaki put kada se suočavamo sa novim okolnostima, idejama ili prilikama, prvo što činimo to je da proveravamo da li je  u okviru naše zone komfora (zona komfora je ustaljeni način življenja na koji smo navikli i u okviru koga imamo izvesne svakodnevne udobnosti i prijatnosti, čak i ako smo nezadovoljni okolnostima).

Ako nova situacija nije u okviru naše zone komfora, mi je jednostavno odbacujemo. I to bez ikakvog razmišljanja i ispitivanja, uglavnom.

Ali šta ako je ideja koju tako olako odbacili ustvari briljantna? Šta ako je donosila neverovatno pozitivnu promenu u našim životima i iskustva koja nigde nećemo naći?

REŠENJE; Problem je da nikada nećemo saznati da li je ponuđena prilika bila briljantna ili ne, ako ne napustimo našu zonu komfora i damo priliku nečem novom. Svi trebalo da smo otvoreni za nove ideje i nove prilike, i da kažemo “DA“ nekim novim idejama u našem životu.