Позиција силе и снаге

Покајање је унутрашња сломљеност срца, скрушеност срца, као одговор наше душе на спознају сопственог греха, на спознају ко смо могли бити у Богу, а какви смо постали тиме што смо изабрали погрешан начин живљења. То је уејдно и гнушање на сва изопачења живљења која виђамо око себе и дубока потреба за чистотом, лепотом, правдом, добротом и мудрошћу, чији је извор једино у Богу

Тако започиње наш живот у Христу јер имамо неодољиву потребу да се излечимо од сопствених погрешних избора, злих дела и грешних наклоности душе. Тада се почињемо учити како се препуштати Богу да би нас излечио. Ми чинимо што је до нас, трудимо се ускладити живот са Његовим заповестима, уздржавати се од зла са којим смо научили живети и то некад бива тешко и болно, јер је одвикавање од зле навике врло мучан и захтеван процес, а уз то емотивно врло болан, као одсецање дела себе.

Покајање се потом наставља и у годинам након уласка у хришћанство и провлачи се кроз цео живот хришћанина. Што је човек чистији душом и ближе Богу, то има већи осећај покајања и недовољности пред Богом.

Тај осећај није осећај слабости и јадности, већ силе и снаге, јер се у том осећају самоумањења, човек отвара за ризницу Божијих благослова. Без самоумањења немогуће је доћи до Бога, немогуће је доћи до неописиве слаткоће Његовог присуства у нашем животу

 

КАКО ДОБИЈАМО ПОЗИЦИЈУ СИЛЕ И СНАГЕ

Бог жели да ми доживимо радост, али до радости у Богу се долази само једним путем. Бог нас је створио да би нас волео и да бисмо ми волели Њега. Ми своју љубав према Њему исказујемо животом који је у складу са Његовим заповестима, који није увек лако постићи, јер захтева труд, подвиг.

Божија сила се исказује у људској слабости – кад човек мисли да је слаб по себи, а снажан у Богу. Кад мислите да сте сами, без Божије помоћи, снажни и моћни да све учините, онда немате приступ Божијем натприродном благослову који чини да урадите више, боље и даље од својих природнох способности. Тада радите само у оквиру својој природних способности које вам је Бог дао да користите током овог живота.

 Кад мислите да сте слаби и да једино можда можете успети уз помоћ Божију, онда вам се, пропорционално осећају ваше слабости и поверења у Бога, отвара ризница Божијих благослова и снаге.

Што више увиђате своју слабост и што више очекујете помоћ од Бога, то ће вам се више и дати. Са таквим ставом ви заправо успевате да превазиђете своје природне способности и урадите и много више од могућности својих талената  које вам је Бог уткао у душу. Тада више не користите само своје природне ресурсе, већ и ризницу Божијих благослова, која се отвара само смиреној души (души која се вољно самоумањује)

У Псалму 50 читамо; “Жртва је Богу дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће одбацити“

Цар Давид се молио овом молитвом скрушеног срца и Бог му је давао велику радост у духу. Може ли бити да радост Божија није присутна у нашим животима, јер нам недостаје скрушеност срца и покајање?

Ако хоћете да уживате у дубљој молитвеној комуникацији са Богом, у интензивној интимности са Богом, једини начин на који ћемо Га наћи је  у скрушеном срцу и покајању. Сам Бог нам је рекао у Светом Писму, у Јаковљевој посланици,  да је управо то пут; “Бог се противи гордима, а смиренима даје блгаодат….ПОНИЗИТЕ СЕ пред Господом и УЗВИСИЋЕ ВАС“



**Више на ову тему у мојој аудио књизи “РАДОСТ И МИР У ДУХУ“.

О књизи прочитајте  О В Д Е.

Pozicija sile i snage

Advertisements

ЦИЉ и СМИСАО

Ако бисте по први пут видели неки производ, чију намену не познајете, логично је да бисте се окренули произвођачу и питали га која је намена тога што је створио, јер сам проналазак не би знао да вам каже чему служи. Само произвођач, у упутству за употребу, може да вам објасни смисао тог производа.

Тако ни ми не можемо схватити прави циљ и смисао свог живота без Оног, који нас је створио. Немогуће је да схватимо циљ и смисао себе, ако крећемо од себе. Свако од нас постоји само зато што Бог жели наше постојање. Створени смо ОД Бога и ЗА Бога, ма колико то звучало неприхватљиво размаженом савременом човеку.

Док не схватимо и не спознамо ту основу, живот је недовољно смислен.

У Богу откривамо одакле долазимо, свој идентитет, свој циљ и смисао, своју вредност, важност и нашу будућност. Сваки други пут је ћор-сокак.

Многи од нас покушавају користити Бога за сопствено самоостварење, за достизање својих циљева и планова. Ипак, такав став је супротан поретку ствари и осуђен је на промашај. Јер Бог је створио вас, а нисте ви ти који сте створили Њега. Квалитетан, усклађен живот је допуштање Богу да нас употреби за Своје планове и циљеве, а не да ми употребљавамо Њега за своје планове и циљеве.

Телесно мудровање, опсесија собом је смрт, а духовно мудровање живот и мир, читамо у посланици Римљанима глава 8 стих 6.

“Знам да све можеш и да се не може смести оно што наумиш“ (књига о Јову 42, 2)

Мотивациони говорници, популарна психологија, лажна духовна учења попут вортекса, приступају човеку из себе центричног погледа на човека – пронађи своје снове, разјасни себи шта желиш, постави себи циљеве, иди за тим, визуализирај, не одустај…

Такав став заиста нас може одвести до великог успеха. Ми стварно најчешће можемо успети достићи одређени циљ ако га поставимо у совј ум, фокусирамо се на њега и недвосмислено идемо за тим. Али БИТИ УСПЕШАН и ИСПУНИТИ СМИСАО и ЦИЉ СВОГ ЖИВОТА су две сасвим РАЗЛИЧИТЕ СТВАРИ. Можеш постићи своје зацртане циљеве, остварити оно што си желео и ипак потпуно промашити разлог због ког те је Бог створио.

Потребно нам је много више од креирања својих циљева. Библија нас учи да достизање наших сопствених планова и циљева није смисао живота. Смисао је у саможртвовању – кад жртвујеш своје планове ради живљења по Божијем плану, проналажења Његовог смисла свог живота, јер САМО ТАДА можеш НАЋИ ПРАВОГ СЕБЕ

Објашњење тог процеса Христос је исказао у следећој мисли; “Ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој Мене ради и Јеванђеља, онај ће га сачувати.“

То значи учити како да чинимо што мање оног што ми тако силно желимо да испунимо, да учимо како да зауздавамо своје непресушне, многобројне жеље, да бисмо више учили оно што је суштински важно, што је Божије. То је није увек лак процес, али једини који доноси дугорочну радост, мир и смисао живота.

vorteks

циљ и смисао

 

 

 

Какве људе Бог може најлакше да “употреби“

Драги моји,

сваки верујући човек има снажну потребу и жељу да ради нешто за Бога, за Царство Небеско, да буде од користи.

У овом видеу сам по мало разјаснила нешто на тему. Наиме, много пута ми сами чинимо да не можемо бити лако употребљиви од Бога у односу на неке људе другачије од нас.

У чему је разлика, на шта је важно обратити пажњу, послушајте у видеу.

*** Послушајте моје остале видео снимке О В Д Е

Да ли си термостат или термометар?

“А у шести месец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет.’‘ (Јеванђеље по Луки 1, 26)

Интересантно је како сваки велики град има неко своје кратко име, које објашњава извесне ствари о њему. Рим је познат као “вечити град“. Париз називају “градом светлости“. Њујорк је “град који никад не спава“. А Лас Вегас има надимак “град греха“ (Sin City).

Назарет је такође могао да се зове “град греха“ из првог века нове ере. Прегажен римским војницима, у смислу да је био препуњен њима, Назарет је био градић кроз који се само брзо пролазило на путу ка другим местима. Назарет је био познат по греху.

Један историчар је описао Назарет као легло корупције. Из тог разлога је Натанаило рекао, кад је чуо да је Исус из Назарета; “Из Назарета може ли бити што добро?“ (Јован 1, 46)

Замислите да је Исус рођен у данашње време. Могли бисмо очекивати да буде рођен у Јерусалиму или Петрограду. А шта ако би био рођен у Лас Вегасу, граду греха. Звали би Га Исус из Лас Вегаса. Ето, такво исто значење је имало то што су Га звали Исус из Назарета.

У том злом, исквареном граду живела је млада девојка Марија аристократског порекла, из лозе великог цара Давида. Живећи у нечистом, исквареном месту, она је остајала чиста и неокаљана. Показала нам је да је могуће живети свети живот на несветом, нечистом месту.

Ми често кривимо наопако окружење, изопачену цивилизацију у којој живимо, за наопакости у нама. Често заборављамо да смо као ученици Христови позвани да Христовим утицајем прожимамо и утичемо на свет око нас.

Ево правог питања; да ли сте термостат или сте само термометар?

Термометар је под пуним утицајем околине и само просто исказује шта се дешава око њега. Зависно од температуре околине он показује вишу или нижу температуру, једноставно је потпуно контолисан температуром окружења.

Насупрот њему, термостат и те како утиче на околину. За разлику од термометра, термостат није контолисан од околине, већ има пуну контролу, потпун утицај над околином.

Да ли ви само просто реагујете на све што се дешава у вашој околини, рефлектујући га кроз себе или ипак вршите неки утицај на макар и малени свет око вас?

Да ли мењате свет око себе или свет савршено мења вас?

Да ли би после ваше смрти неко могао рећи; Својим животом је овај свет чинио бољим и лепшим местом.

 

da li si termostat ili termometar

 

 

И наше грешке Бог употребљава за добро

Будимо реални, свако од нас времена на време може учинити неке сулуде ствари. Није ништа необично да правимо животне грешке, да донесемо по неку прилично погрешну животну одлуку. И то уме јако да узнемири и забрине сваког озбиљног хришћанина.

Али шта год да сте погрешно урадили не може превазићи Божију могућност, способност и капацитет да то на крају ипак употреби за добро. Ми правимо грешке, али их Бог никад не прави.

Свето Писмо нас учи у посланици Римљанима 8, 28; “А знамо да онима који љубе Бога СВЕ ПОМАЖЕ НА ДОБРО, њима који су позвани по намери…“

Кад год направите глупу животну погрешку, Бог као да нам каже; “И то могу уклопити у свој план и то могу употребити за твоје добро“.

Али, да будем јасна, ово обећање се не односи на све. Претходно наведени библијски стих не говори да ће Бог од лоших ситуација произвести добро код свих људи, па и код оних који живе живот побуне против Бога и непризнавања Његовог врхунског ауторитета, нити код оних који намерно окрећу главу од послушања Њему и живе ван Његовог промисла.

Обећање је обезбеђено само за људе који воле Бога, који желе да му служе животом у складу са Његовим заповестима и који отворено прилазе Богу са ставом; “Ја искрено желим живети живот у складу са Твојим планом и промислом, желим живот са циљем и смислом на који Ти упућујеш. Много пута скрећем и грешим, али желим да радим исправне ствари. Свим срцем желим да Те пратим и да имам потпуно поверење у Тебе и Твоје планове.“

Овакав став доноси животну радост. Себецентричан живот јури за самоугађањем и на крају доноси горчину, празнину, незадовољство, а живот посвећен Богу је живот испуњен смислом и врхунском радошћу.

Кад свој живот решите предати у Божије руке не значи да се баш никад више нећете изглупирати неком погрешном одлуком, јер ћете их сигурно опет некад направити. Али од тада ће Бог  ваше погрешне одлуке уклапати у свој савршени план и промисао.

Јер са Богом не постоји план Б за ваш живот. Са Њим увек живите Његов план А. Бог унапред зна све погрешке које ћете направити, зна их још од времена пре него што сте се родили. За Њега нема изненађења у вашем животу, нити може доћи до тога да Он каже; “Е, сад сам стварно затечен његовом/њеном погрешном одлуком, ово је стварно изненађење.“

Он унапред зна ваше погрешке и унапред зна како ће да их уклопи у свој савршени план, савршени промисао.

То значи да можете бити опуштени и радосни у Њему. Можете престати бити забринути. Забринутост је главни убица животне радости и оптимизма. Уместо тога, опустите се и уживајте у поверењу у Божије планове. Учините најбоље што можете са оним што вам Бог даје, а Он ће даље све дивно уклопити у свој савршени промисао – животни план.

Није ли то невероватно дивно!

I naše greške Bog upotrebljava za dobro

Sila Zahvalnosti

U vezi stvari oko kojih bismo mogli biti zahvalni, možda je po nekad dobro obratiti pažnju i na neke jedinstvene stvari o kojima najčešće uopšte ne razmišljamo, a za koje je takođe korisno biti zahvalan.

Ovog puta želim da obratim pažnju na ideju da možemo biti zahvalni i na tome što je Bog i nama, ljudima, dao moć da budemo blagoslov drugima.

U 1. knjizi Mojsijevoj, u knjizi postanja glava 12, Bog je rekao Avraamu da će ga blagosloviti i da će ga načiniti da bude blagoslov; “blagosloviću te i ime tvoje proslaviću i ti ćeš biti blagoslov“.

Nadam se da vam je jasno šta znači biti blagoslov? To znači biti pomoć drugima, donositi neko dobro ljudima oko sebe. To se dešava kad smo uzrokovani od Boga da dajemo neko dobro drugim ljudima.

Sećam se godina svog života kad nisam bila blagoslov baš nikome, ali sam, naravno, želela da i te kako budem blagoslovena. Bila sam sebična i skoncentrisana samo na svoje potrebe i sve u mom životu se odnosilo i vrtelo samo oko mene. I prirodno je da nisam bila srećna, jer je nemoguće biti srećan u sebičnosti. Sebičnost i istinska radost ne mogu ići zajedno.

Jako sam zahvalna što me je Bog naučio kako da se, po nekad, odvojim od sebičnosti i skoncentrisanosti na sebe i svoje potrebe i kako da po nekad budem blagoslov i drugima. Gospod nas uči da je blagoslovenije davati nego primati, ali ne mogu reći da sam tu lekciju dobro savladala.

U stvari je jako korisno, čak ispunjavajuće i zabavno, kad ujutru razmišljamo šta bismo mogli tokom dana učiniti da bismo bili blagoslov nekom u našoj okolini.

Zašto ne biste počeli zahvaljivati Bogu da vam je uopšte dao tu sposbnost i silu da možete biti blagoslov nekom drugom oko sebe. A pre nego izađete iz kuće donesite odluku da ćete nekim malim blagoslovima blagosloviti nekoliko ljudi tokom dana. To možete učiniti dajući im neki iskreni kompliment, možete nekog ohrabriti, možete im pomoći u nečemu što za vas nije teško, možete se nekom lepo nasmešiti ili mu se zahvaliti. Postoji mnoštvo malih načina

Ali svakako moramo učiti da zahvaljujemo Bogu što nam je dao silu da ne moramo biti skoncentrisani samo na sebe, da ne moramo živeti sebecentričan život.

Gospod Isus nas je oslobodio od koncentracije na naše malenkosti, od naše sebecentričnosti. Hvala Mu na tome !!

zahvalnost

О тешкоћама

Када дођу животне тешкоће, веома је важно да прођемо кроз ружан део, да бисмо дошли до доброг дела. Тај тежак део који нам се дешава много пута није фер, није ни логичан, јер живот је такав – по некад је нелогичан и нефер, али Бог је фер и Бог је увек логичан.
Бог је Бог Правде и то је једна од Његових мени најомиљенијих особина, а та особина значи да нефер, тешке и погрешне животне ситуације Он увек претвара у исправне и добре за своју децу. Али то се дешава под 2 услова која ми морамо испунити;
– да имамо поверење у Њега и
– да погрешне, тешке, нефер животне ситуације подносимо на исправан, Богу угодан начин
Много пута ми се уопште не понашамо на Богу угодан начин, кад пролазимо кроз животне застоје и тешкоће. Зато се дешава да кроз исте или сличне ситуације пролазимо много пута, јер нисмо научили одређену животну лекцију
 
Приличан део тежине наших животних тешкоћа зависи од тога какав став заузимамо у тешкоћама.
Ми можемо својом ставом преувеличати и умножити осећај тежине у тешкоћама и умножити своје страдање….Говорим вам као некадашњи стручњак из те области 🙂
Ми можемо да се толико усредсредимо и преувеличамо своју тешкоћу и будемо у депресији због самосажаљења, да себе уведемо у изузетно страдање, које смо самима себи направили.
А можемо изабрати да ставимо себе и дешавања у свом животу у Божије руке, да учимо и форсирамо себе да Му верујемо да Он има план, промисао за наш живот и да учимо да не стајемо на пут Божијем промислу претераним фокусирањем на сопствену невољу.
Тако можемо учинити да нестане приличан део тешкоће која нас оптерећује.
Вежно је учити како да и у невољама обраћамо пажњу на све оне свакодневне лепе ствари, којима нам се шаље утеха, под условом да желимо да приметимо.
Што више духовно сазревамо, то више растемо у Господу. Расти у Господу уопште није лак и безболан процес. Сумануто је веровати да може проћи сасвим безболно. Али што више растемо у Господу то наш живот постаје сређенији и мирнији
о тешкоћама