Мотивационе хришћанске мисли

“…Као што морамо хранити своје физичко тело, тако морамо хранити и душу. Научите да “инвестирате“ у свој унутрашњи свет.
По некад свом телу дајемо и 3 велика оброка дневно, а свом унутрашњем човеку дамо малени оброк само 1 пут седмично. После се питамо зашто немамо оптимизма, енергије, Божију милост, зашто само гунђамо и критикујемо, а све се десило због одвојености од Бога, јер нисмо нашли време да проведемо са Њим и од Њега добијемо обновљење снаге….
Пуноћа радости, мир и победа, обновљење снаге је једино у Божијем присуству….“

(Из аудио књиге ‘Радост и мир у духу“, aко вам је потребна, наручите је  О В Д Е.


Свети оци кажу;
Не треба претерано наглашавати страдање Христово, јер је дело Христово ДАЛЕКО ВЕЋЕ од Његовог страдања.
Дело Христово за људски род је прво СПАСЕЊЕ и потом оно највеће, ОБОЖЕЊЕ тј ОБОГОЧОВЕЧЕЊЕ, термин који је увео св отац Јустин нови.
Један од Свете Тројице је постао један од нас да би и нас начинио причаснициме те вечне заједнице!!“ (св. Максим исповедник)
Каква корист и неописива радост за сваког хришћанина!!


Често смо у периоду чекања. Али Бог има унапред одређено време за све. И ако чекамо на Бога да нам Он реши одређене животне ствари, онда то и вреди чекати.
Али док се чека, није добро зауставити све остало у животу и усмерити сву енергију у чекање. То је врло исцрпљујуће и погрешно. Бог зна да ти чекаш и Он каже; “Чекај на добар и исправан начин“
Библија нам каже да пратимо пример пољопривредника, сејача.

Сејач посеје семе и пусти га да расте, а он чека. Сејач не прекопава земљу да би видео колико је семе израсло. Он једноставно чека. Једноставно верује Богу да ће дан жетве једног дана доћи.


“Moć i uspeh ti daju slavu kod ljudi, ali te Bogu odvodi jedino unutrašnji osećaj da si slab i nedovoljan“...(Misao iz jednog divnog pravoslavnog filma kog sam davno gledala)…Taj osećaj ne znači da kao jadnik puziš kroz svet, jer pravi izgled osećaja nedovoljnosti bez Boga je nevidljiv drugima – najćeše si moćan i harizmatičan pred drugima, a u duši dobro znaš da si niko bez Hrista. I što više znaš da si niko bez Njega, to više dobijaš izgled sile i samouverenosti
To je ta premudra unutrašnja kontradiktornost Božijeg Duha, koju duh ovog sveta ne razume, niti njemu podudarni duh meditacije, joge, vorteksa i drugih duhovno niskih, nečistih “frekvencija“

Voljno i namerno unutrašnje samoumanjenje nas približava Bogu i postavlja u poziciju sile i snage, iako svojim ograničenim shvatanjem smatramo da je to pozicija slabosti…..


Увек ме пресече и уведе у опрез кад чујем ово Христово упозорење; “Ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима…“ (јеванђеље по Марку 8, 38)
Подсећа на 2 основне ствари; 1. на стид од Христа пред безбожнима, када кријемо веру да не будемо окарактерисани као залуђеници и тупави
**** 2. не нешто много горе – кад правимо компромисе са другим хришћанима, слажући се са њима у оговарању, осуђивању, пљувању (чак и своје цркве и народа) или нечим још и горим.

Сложимо се само због човекољубља, да не повредимо неког и тako допустимо себи да се постидимо Христа… А постидели смо се и одрекли Њега сваки пут кад не живимо у складу са Његовим одредбама. Јер Христос нас учи да гледамо своја посла, тј своје спасење, своје грехове, свој контакт са Богом, а не да у површности живљења непрекидно посматрамо друге, злурадо примећујући широм отворених очију све лоше што они раде, чак ни не примећујући добро, не бисмо ли их што боље осуђивали и критиковали, уједно не обраћајући пажњу на основне Христове одредбе….


“Ти, Господе, у почетку основа земљу и небеса су дело руку Твојих.
Они ће проћи, а ТИ ОСТАЈЕШ и све ће остарети као одело.
И савићеш их као хаљину и измениће се, а ТИ СИ УВЕК ИСТИ и године Твоје неће минути“ (Јеврејима 1, 10-11)………..А ми некад будемо фасцинирани злим околностима, толико да изгубимо контакт са Богом. Чини нам се да је Он у миру, далеко и безбрижан,незаинтересован да нам помогне, а ми у долини патње, препуштени себи……Заправо нас сопствени страх одваја од Бога, јер је страх најјаче оруђе нечисте силе да нас одвоји од Бога……
Посматрати живот из перспективе горњег стиха. Ни злом не бити паралисан, јер ће СВЕ ПРОЋИ и нестати – једино Он остаје и они који су са Њим.


Бог није ни казнитељ ни мучитељ. Бог није творац ни зла, ни смрти, ни пакла. Православна теологија нас учи да је Он БЕЗОБАЛНИ ОКЕАН МИЛОСРЂА И ЉУБАВИ, да Он не шаље зло и страдање
У Старом Завету је Бог представљен као судија, јер је то Стари, непотпун завет са непотпуним откровењем Божије Лилности
Али Бог је човека створио слободним да изабере добро или зло, да сам доноси одлуке и бира да ли ће бити у заједници љубави са Њим или ће му рећи “Не“. Бог не намеће човеку веру у Њега…
Зато је рај и пакао ствар нашег избора и наше слободе, а није резултат Божије воље. Погрешан, наопак човеков избор, избор да свој живот заснује НА СЕБИ, а не на Богу, да мислимо да смо ми већ САМОДОВОЉНИ, да смо довољна пуноћа бића БЕЗ заједнице са Богом (да нам Бог не треба јер нам је овако добро), јесте осуђивање себе на вечно лишавање заједнице са Богом и са свима који су у заједници са Њим..
pozitivne hrišćanske misli
Advertisements

Ти си Божије ремек-дело

Већина људи није ни упозната са ким каква огромне ресурсе је Господ усадио у људско биће.

Бог је човека створио са потенцијалом обожења, које се може остварити у заједници љубави са Богом, а никако техникама, сопственим трудом и у раздвојености од Бога.

Огромна Божија љубав према сваком од нас је исказана у томе каквима нас је Господ створио и са каквим циљем. Ми нисмо неважна бића, која само за извесно време живе, а онда нестану заувек. Створени смо за вечност.

Више у видеу.

Хришћанске позитивне мисли

Ево Божијег обећања за нацију која би Му била послушна;

“О, кад би народ мој слушао Мене и синови Израиљеви ходили путевима Мојим…“ (и ми хришћани смо увршћени у синове и кћери Израиљеви преко жртве Господа Исуса)
“Брзо бих покорио непријатеље њихове и на противнике њихове дигао бих руку своју.
Који мрзе на Господа били би им покорни и добри дани њихови били би довека.
Најбољом бих пшеницом хранио њих и медом бих из камена ситио их“

(Псалам 81, 13 – 16)


Кад се трудимо живети у складу са Божијим заповестима, улазимо у нови, другачији начин живота, потпадамо под Божију заштиту и управљање.
А Бог тачно зна ШТА ти је потребно, КАДА ти је потребно, КО ти је потребан. Он зна битке које стоје испред тебе, снове које ћеш да достигнеш.

Из тог разлога НЕ МОЖЕМО да молимо да се од нас уклони свака неугодна животна ситуација у којој смо (тј можемо, али то не значи да ће бити од нас уклоњена, док не дође време…)

Бог ће да УПОТРЕБИ извесне особе и ситуације, које су ти велика сметња у животу, да те ДУШЕВНО ИШМИРГЛАЈУ и скину углове и оштрине са твог унутрашњег бића.


Богородица Марија је била јако млада, сиромашна и женског рода, што ју је, за тадашње време, чинило неодговарајућом за духовну употребу од Бога, гледајући очима њених сународника Израиљаца.
Али Бог је гледао њену ВЕРУ и ПОСЛУШНОСТ.
Тако Бог ни данас НЕ ГЛЕДА на нечије квалификације, већ на ПОВЕРЕЊЕ И ПРЕДАНОСТ коју особа има прем Богу.
Тако Бог најчешће употребљава људе, за које никад не бисмо мислили да ће бити употребљиви за Његове планове…..


“Као што нас изабра у Њему пре постања света да будемо свети и непорочни пред Њим, у љубави, предодредивши нас СЕБИ НА УСИНОВЉЕЊЕ кроз Исуса Христа…“

Овај стих из Новог Завета говори о ВРЛО РАДОСНОЈ ТЕМИ за све хришћане, а то је да нас је Бог Отац УСВОЈИО у своју порoдицу кроз нашу веру у Исуса Христа, Божијег Сина.
Усвојење је МНОГО ЗНАЧАЈНИЈИ ЧИН ОД РАЂАЊА. Рађање може бити нежељено и непланирано, а УСВОЈЕЊЕ ЈЕ СВЕСНО И ЖЕЉЕНО!!
Ко прихвати Сина Божијег, тог Бог Отац УСВАЈА, усиновљава и оћерковљује у Своју породицу!
Како је то изузетна, радосна инспирација за све хришћане!


Не можемо бити спашени својом силом ни снагом, а не можемо ни духовно расти својом силом и снагом.
Потребна је милост Божија и Његов благослов…..

(Ми некад мислимо да можемо и морамо својом силом и снагом, али то онда није тај, Богом благословен и Богом управљан духвни раст…)
Да можеш сам, Господ Исус не би дошао у овај свет да нас спасе.
Ми смо спашени Његовом благодаћу.
Ми чинимо добра дела и заслуге не да бисмо се спасили, јер је то Божије дело, већ добро чинимо као ПОСЛЕДИЦУ БОЖИЈЕГ СПАСЕЊА и благослова.
“Јер смо Његова творевина, саздани у Христу Исусу за ДЕЛА ДОБРА, која Бог унапред припреми да у њима ходимо.“

hrišćanske pozitivne misli

Трагична опасност затворене индивидуе у примеру Јуде Издајника

Кад смо се крстили, ми смо ушли у зајдницу са Богом и у цркву – заједницу са верним људима. У хришћанству не постоји усамљени верник, јер усамљен верник није хришћанин. Чак и пустињаци имају духовног оца или духовног брата са којим имају заједницу.

Постоји опасна и подмукла деструктивност у томе када своје најдубље тежње и искушења не желимо да поделимо ни са ким.

Ту страшну клопку можемо изучити у примеру Јуде Издајника. И Јуда је могао да се покаје, и Господ би га примио. А да се то десило, данас бисмо широм света имали цркве посвећене Јуди Великопокајаном и не би био запамћен као ужасни Издајник за све генерације хришћана.

Више у видеу;

9 Божијих милости

Наравно да постоји много више од 9 Божијих милости. Цео наш живот почива на Божијој милости, сваки удисај ваздуха и рађање у овом животу је Његова милост. Ипак, данас желим да нагласим њих 9, које су за моје поимање најуочљивије.

Православна теологија нас учи да је Бог тај који нас изнутра покреће и инспирише на добра дела, који нас инспирише на све духовне делатности, на молитву, на блискост са Њим.

Наравно, човек може изабрати и да не обрати пажњу и не одговори на те унутрашње имплусе и у томе је опасност наше слободне воље.

Послушајте 9 најуочљивијих Божијих милости које сваки човек искушава у свом животу, уколико има љубав за Бога и мало труда да се усклади са Њим.

Избор живота или смрти – шта је то??

Постоје многи животни избори, али је један суштински, најважнији, који у потпуности усмерава правац нашег живота.

У том смислу немамо више избора до само 2. Ако изаберемо било који од та 2 избора, спознаћемо последице таквог живљења.

Веома је важно да знамо последице оба избора, да бисмо знали правилно да изаберемо.

Више у видеу;

Праштајте и себи

Неким људима се дешава да позамашан део свог живота проживе у жаљењу и самосажаљењу, зашто неке ствари у прошлости нису урадили боље или другачије. Ако такав став постане навика и потраје дуже, неће вам донети никакву корист, већ само штету.

Јако је добро у одређено време изанализирати грешке из прошлости, добро схватити лекцију из почињених грешкака и након тога их оставити тамо где им је место – у прошлости.
Потребно је бити паметан и схватити да више НИШТА не можемо учинити у вези прошлости, али зато можемо МНОГО тога учинити у вези оног ШТО СЕ ДЕШАВА САДА, што ће утицати и на нашу будућност.
Кад себе непрекидно критикујете због прошлих грешака, ви радите против себе, а то вам неће донети никакву корист, већ ће вас гурнути на доле и то у сваком смислу. Уместо да чините своје најбоље сада и поправите своју садашњост и будућност, ви изабирате да себе блокирате парализом жаљења. Јер самосажаљење изазива парализу – једноставно вас толико негативно фасцинира да вас умртви.
Као што рекох, јако је важно бити свестан својих грешака из прошлости, изанализирати их, исповедити их и оставити их у прошлости.  Неопходно је  знати прихватити опроштај грехова који нам даје Христос. На нама је да научимо да примимо Христов опроштај.
Ако носате осећај кривице онда нећете имати довољно самопоуздања нити ентузијазма за ваше свакодневне обавезе, тако да ћете доживети неуспех у обавезама које су сада пред вама и то ће донети нови осећај кривице, који ће се само бити додатна рана и додатни терет на онај стари осећај кривице.
То је врло опасан, негативни вртлог.
Бог нам је дао начине како да се ослободимо тих осећаја, како да ослободимо место у својој души за Његове благослове, које нам свакодневно шаље, а ми морамо научити да их примимо. Ако се затварамо у мрачни осећај кривице, затворићемо се и за Божије благослове. После ћемо се жалити на Бога да нам не даје оно што нам треба, а Он нам је послао, само ми нисмо знали да се отворимо и примимо Његов дар
За осећај кривице Бог нам је оставио покајање и свету Тајну Исповести, која пере нашу душу као кад се опере прљаво одело. Кад год се покајемо за нешто што смо радили у прошлости или нисмо урадили, а требало је, па затражимо опроштај од Бога и пред сведоком (најсигурније парохијским свештеником или својим духовником) испричамо, свети оци тврде да нам Господ опрашта. И сам Христос нам у Библији поручује да нам опрашта.
Не само да их опрашта, него више неће помињати те грехе, јер ће их просто заборавити. Ево шта нам по том питању Господ каже у књизи пророка Језекиља 18, 21; “Ако би се безбожник обратио од свих греха својих које учини и творио суд и правду…безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати…“
Неко ће рећи ово је Стари Завет, ми смо хришћани у Новом Завету са Богом. Ево шта Господ каже у Новом Завету у посланици Јеврејима 8, 12; “Јер ћу бити милостив неправдама њиховим и нећу више спомињати грехове њихове и безакоња њихова.“
Кад је Бог већ нашао начина да нам опрости и својим животом платио тако високу цену за очишћење свих наших грехова, зашто ми не бисмо прихватили Његову жртву љубави за нас? Бог прашта вама, праштајте и ви себи.
праштајте и ви себи